14. јуна пре 167 г. овоземаљски свет је напустио Захарије Зограф – истакнута фигура националног препорода Бугарске. У нашој историји је он остао не само као ликовни уметник, већ и као борац за увођење бугарског језика у богослужење.
Уметник из чувене Самоковске школе је наредним генерацијама оставио велики број изванредних дела. И данас се у црквама и манастирима могу видети његове иконе и фреске – „Судњи дан“ (у Бачковском манастиру), „Точак живота“ (у Преображенском манастиру), „Св. Ћирило и Методије“ (у Тројанском манастиру).
Међутим, према црквеним људима, управо је најпознатији бугарски иконописац у својој уметности разбио каноне. Сматрају га родоначелником секуларног сликарства код нас. Осуђивали су га и због његове одважности да свој лик ослика на манастирским зидовима и тако истакне човека уметника као контрапункт Створитељу.
О Захарију Зографу, који је у поређењу са свим осталим уметницима оног доба био у највећој мери склон иновацијама, о једној од највећих и најутицајнијих ликовних школа у Бугарској – Самоковској, као о и неким од мајстора који су у њој стасали испричала нам је проф. Елена Генова са Института за уметничке студије код Бугарске академије наука у прилогу под насловом: Проф. Елена Генова представља Самоковску иконописну школу.
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..