Бивше војно лице, чији је хоби узгој егзотичних биљака, створило је прву фарму локвања у Бугарској, где узгаја 38 врста у посебно створеним језерима на површини од 1,9 хектара близу Плевена.

Дојчин Владимиров је инспирацију за то добио након посете Индонезији. Тамо се заљубио у ове дивне водене биљке. У узгоју му је много помогло искуство Холандије. Данас је љубитељ природе зацртао себи циљ да повећа број и боје локвања које узгаја на фарми. Не крије своју амбицију да селектира своју врсту која би се по лепоти такмичила са најимпресивнијим локвањем на фарми – црном принцезом.

„Моја супруга и ја смо имали срећу да нас наши другови позову на путовање у Индонезију – прича Дојчин. – И када смо видели егзотичну лепоту водених тропских биљака, њихове боје су нас заувек освојиле. У Азији су још лепше, због температуре ваздуха и воде – колико боја има дуга, још толико имају водене биљке. Пожелео сам да имам такво цвеће, без обзира на цену, и чим смо се вратили, одмах сам припремио терен. Багерима сам ископао језера и тако је све почело. Из Индонезије сам најпре увозио лотос, контактирао сам највећег узгајивача водених биљака у Европи. До оног тренутка сам познавао само 4-5 боја локвања, а трговац ми је понудио да бирам између 350 боја. Схватио сам да имам ограничено искуство, јер је наше тржиште ништавно у поређењу са светским.“

Сваке године љубитељ лепих биљака проширује своју фарму. Његова амбиција је да једног дана узгаја преко 100 врста локвања – од најмањих „патуљака“ до оних са највећим цветовима.

„Веома је жалосно то што су у нашој природи локвањи уништени“, каже Дојчин. Некада је у нашој природи било милионе локвања - на рекама Камчија и Ропотамо које се уливају у Црно море, али због немара државе њихова станишта су уништена. Ипак ће водених биљака бити – код приватних узгајивача из различитих делова земље којима Дојчин Владимиров сваког дана шаље садни материјал.

„Не занимају ме новац и профит, већ лепота коју стварам – каже он. – Највише ме радује када неко купи од мене локвање, а затим ми се јави да би ми захвалио пошто је задовољан квалитетом материјала. Све ово радим да бих профит реинвестирао у још локвања. Не добијамо европска средства, зато чак и мали профит улажемо поново. Све смо постигли напорним радом, али већ имамо искуство и ништа нас не може зауставити.“

Људи најчешће питају Дојчина Владимирова колико дуго цветају локвањи. „Истина је да уколико се човек добро брине о њима, биљке ће га радовати својим цветовима од априла, па до прве зимске хладноће“, одговара им он.

Превела: Ива Гринко