Васил Левски, који је постао национални симбол борбе против Османлија, детињство и прве младалачке дане је провео у скромној породичној кући у граду Карлову. Једноспратну кућу је у 18. веку за своју фамилију изградио Кунчо Иванов, деда Васила Левског. Десно од степеница од камена налазило се скровиште Апостола, вешто скривено иза зидног ормара у којем су биле лепо посложене поњаве. Стара напуштена кућа подлегла је зубу времена у годинама непосредно пре Ослобођења. Радови на њеној реконструкцији и обнови почели су 1933. године, по пројекту архитекте Димитра Иванова, а мештани и војници локалног гарнизона помогли су добровољним прилозима и трудом. Ћерке Јане, сестре Васила Левског, заслужне су за враћање аутентичног ентеријера куће. Године 1937. је кућа Левског поново отворила своја врата за посетиоце и већ 80 година функционише као музеј који чува вредна сведочанства о породици, животу и делу националног хероја.
Више занимљивих чињеница о родној кући Апостола слободе можете да сазнате из прилога Гергане Манчеве – Карлово васкрсава из пепела родну кућу Апостола.
Фотографиje: vlevskimuseum-bg.org
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..