Неочекиван потез од стране премијера Бојка Борисова даје нови смер политичким коментарима у Бугарској. Уместо да поднесе тражену оставку, премијер је предложио да се промени највиши правни акт земље – Устав. Његови предлози укључивали су мноштво популарних постулата који су током година присуствовали политичком дневном реду у виду предлога разних политичара, попут смањења броја народних посланика са 240 на 120, стварања Судског савета судија и Судског савета тужилаца и укидања Високог савета судства. Нацрт Устава владајуће странке ГЕРБ предвиђа смањење мандата државног тужиоца са 7 на 5 година, увођење машинског гласања у свим бирачким местима у земљи са преко 300 бирача, као и могућност да бирачи бирају како да гласају – машински или папирним гласачким листићем. Предлози за уставне промене већ су у писарници Народног собрања, а првог дана новог заседања парламента – 2. септембра, нацрт мора да добије 121 глас да би се могла заказати следећа расправа.

Идеје за уставне промене изазвале су бурне реакције јавности. Демонстранти су о њима рекли да су очајан покушај владе до добије време, а аналитичари ду истакли предности и недостатке најављеног нацрта.

Снажан, али ризичан је потез премијера Бојка Борисова, сматра политиколог Румјана Коларова. У интервјуу листу „24 часа“ она је навела да промене судског система, које предвиђа нацрт, показују да он жели да реши једног случаја о којем се годинама говори и у основи је сваког народног незадовољства од почетка транзиције до данас. По њеним речима, предлозима за уставне промене премијер одузима политичку иницијативу председнику Румену Радеву, а променом Изборног законика и увођењем мешовитог система – 50% посланика да се бира пропорционално, а осталих – већински, одузимаће се из патоса његова ванпарламентарна опонента Христа Иванова и Славија Трифонова.

Према бившем председнику Народног собрања Михаилу Микову, „чудно је што процедура за уставне промене почиње на крају овог сазива Народног собрања када све политичке снаге очекују предстојеће или превремене изборе“. За БНР он је навео да су интереси већине бугарских грађана повезани са социјалним правима, здравством, једнакости и правдом. „По мени циљ је питање, везано за средства за производњу и власништво над њима које занима Бугаре током читавог 30-годишњег периода транзиције, да буде замењено расправом око уставних текстова или новог нацрта“, рекао је Миков

Бивши европски посланик из ГЕРБ, а данас судија Душана Здравкова рекла је за БНР да је „стварање новог устава питање уређења друштвених односа“. „Ми треба да видимо да ли постоје или не нови друштвени односи“ – рекла је она и додала да не види проблем у томе да се покрене стварање новог Највишег акта, али то се не би требало десити на начин који сада видимо. По њој „сада је тренутак да променимо порочан страначки модел у Бугарској. Странке и њихови функционери не схватају да су они само један политички инструмент за остваривање воље суверена. По речима једног политичког лидера, они себе схватају као људи који деле оброк и хранилице. То се више не сме толерисати“ – рекла је Здравкова. Она је додала да су понуђене уставне промене жвака за балоне која је „послужена с презиром према интелигентности и образованости бугарских грађана. Постоји крађа идеја, оно што се чује, већ је током година артикулисано.“

Саставио: Јоан Колев