Мале општине у Бугарској суочавају се с озбиљним проблемима у условима пандемије коронавируса. Буџети су им преполовљени, а стопа незапослености је порасла због масовних стечајева локалних предузећа.
Кресна је једна од њих. Главни извор преживљавања за људе у овом граду на југозападу земље су туристи и међународни возачи који пролазе кроз град на путу ка Грчкој. Број малих радњи и локала начичканих с обе стране међународног пута који води према Грчкој, а који пролази кроз Кресну и два села у општини, премашује сто.
Скоро сви су у јеку пандемије престали да раде – неки су били приморани јер није било саобраћаја и људи, други – од страха. Мало је оних који су поново отворили своја врата и може се рећи да су на ивици опстанка, јавља дописник БНР Кети Тренчева.
У малом ресторану Ивана, на градском тргу, има људи, али само напољу. Унутра је празно. Не жели ни да помисли како ће то изгледати зими која је за њега једнака стечају:
„Два месеца нисмо радили и то је на све утицало. Све теже састављамо крај с крајем, узимамо кредите. На ивици егзистенције смо. Држава одређује правила и ту нико ништа не може. Током лета је добро – већина столова је напоље, али кад крену кише у септембру… Највише нас брине ако одлуче да нас поново затворе. Постоји реална могућност да се то деси – ево, у Грчкој су пооштрили мере, бизнис им је тотално пропао, а очекивања су да ће се и с Бугарском, у септембру, исто то догодити,“ каже власник локала, а решење по његовом мишљењу је: „Сви треба да одемо из Бугарске, да оставимо владу саму.“
У ресторану хотелског комплекса удаљеног неколико километара од Кресне, који се такође налази на међународном путу дуж реке Струма, донедавно скоро да није било слободних места, а данас зврји празан.
Како изгледа криза кроз очи особља? Тања се једина усудила да говори о томе:
„Празно је. Претпостављам да је то тако јер су цене скочиле. Мера државне подршке 60/40 није толико лоша колико се о њој говори и пише у медијима, јер је она нека опција, могућност да преживиш док почнеш да радиш. Примећујем да се мере масовно не поштују. Ниске плате, неправедан однос према нама главни су разлози нашег незадовољства, а не страх од заразе.“
„Мале општине попут Кресне тешко ће издржати током зиме када ћемо осетити тешке последице кризе, а стићи ће и други талас коронавируса. „Помоћ државе је мала спрам потреба,“ каже заменик градоначелника Кресне Петар Петров:
„Кресна је у плачевном стању, јер је мала општина. Мало је могућности за запошљавање. Људи за живот зарађују радећи у продавницама и кафићима. „Пандемија коронавируса нанела је озбиљан ударац угоститељском бизнису – више од три месеца нису радили. На Биро рада су се махом пријавили они који су донедавно радили у кројачким радњама. Они су главни кривци за скок стопе незапослености у општини. Тако је општина одједном постала највећи послодавац. Стално нас питају за могућности запошљавања по разним програмима. Али реално гледано, од почетка пандемије таквих и сличних програма нема, сем Регионалног програма запошљавања у склопу којег је посао на 4 месеца добило 10 радника. Али програм нам нуди привремено решење, јер по истеку тог периода људи који су се запослили у оквиру програма немају право да се пријаве на Биро рада и примају новац за случај незапослености.
Буџет општине је веома мали – око 2 млн евра и једва покрива стара дуговања, каже заменик градоначелника кога забрињава долазак јесени када се очекује раст броја заражених коронавирусом, а и сезонским вирусима, што може да доведе до враћања ригорознијих мера. „Ми ћемо се, вероватно, заглавити у блату и ако нам држава не помогне на неки начин, нећемо бити у стању да помогнемо људима,“ рекао је заменик градоначелника Кресне Петар Петров.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..