14. септембра Бугарска православна црква прославља један од великих хришћанских празника  – Воздвижење Часног крста - Крстовдан. Крстовдан је један од четири дана у години када се врши поклоњење Крсту Христовом. Остали дани су у трећој недељи Великог поста која се зове Крстопоклона, Велики петак и 1. август – када се обележава празник изношења Часног крста Господњег.

Постоји више предања о Крстовдану. Једно од њих казује да је Света Јелена – мајка цара Константина Великог, која је била ревносна хришћанка, отишла у Палестину да посети света места. Након дугог трагања успела је да пронађе гроб Господњег а у њему је видела три крста. Царица је била у недоумици како да распозна Крст Христов. У то време мимо тог места прошла је пратња са мртвацем и неко је рекао да мећу на мртваца редом један по један крст. Када су на њега ставили трећи крст, мртвац је оживео – по томе су препознали да је то часни и животворни Крст Христов. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину Великом а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог који је био подигнут на Божјем гробу.  Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра. 

У бугарској народној традицији Крстовдан је повезан са Крстовом гором –  једним од највољенијих светих места код нас, у самом срцу планине Родопи, око 200 км од Софије. Ту, на Крстовом врху, где се налази манастирски комплекс, сваке године у ноћи 13. на 14. септембар, окупља се на хиљаде верника у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ. О исцељитељској моћи тог места сведоче приче људи који су се излечили од тешких и неизлечивих болести. Предање казује да је на крстатом брду закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је Царица Јелена послала свом сину.

Прича о светом брду у Родопима и месту око њега стигла је и до бугарског цара Бориса III (1918 – 1943). Један побожан и скроман човек му је испричао да када је дошао на свето место јавило му се да је оно чудотворно, јер се у њему чува делић крста на којем је разапет Исус Христ и да тамо треба да се постави велики метални крст. Тако је и било – 1. маја 1936. године метални крст је постављен на брдо, а након освећења бели голуб је одвео присутне људе на западну узвишицу, где је испод стене на коју је он слетео зашикљала вода. Зато је и тамо постављен метални крст и подигнут мали параклис. Године 1994. крст који је поклонио цар Борис III је нестао. Пронађен је у шуми, а 7 месеци касније постављен је у новоизграђени храм.

Према традицији, на Крстовдан се држи строги пост, а најстарија жена у кући спрема обредни хлеб, тзв. Крстовданску погачу.  У народу је празник везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују. На Крстовдан почиње и берба грожђа.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, архив