У 9 земаља ЕУ вади се лигнитни угаљ ради производње електричне и топлотне енергије, показују подаци Евростата. На Немачку отпада 45% укупне производње лигнитног угља у ЕУ. Иза ње су Пољска - 16%, Чешка - 11% и Грчка - 10%. Учешће Бугарске и Румуније у укупној производњи лигнита у ЕУ је 8% односно 6%.
Године 2018. 9% укупне производње електричне енергије у Унији се базира на лигнитни угаљ. Толика је и производња електричне енергије од других врста угља, док је производња соларне енергије у Заједници двоструко мања.
Бугарска је међу земљама које су највише зависне од лигнитног угља, који је најмање калоричан, а највише загађује. Чешка производи 43% своје електричне енергије од мрког угља, Бугарска – 38%, Грчка - 32% а Пољска - 29%.
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..
Претежно облачно
Променљиво облачно