Његова страст је путовање по Бугарској у трагању за аутентичним доживљајима, јер сматра да је наша земља прожета духовношћу. 28-годишњи Леон де Леув, који воли да путује сам, каже да се у Бугарску заљубио на први поглед.

Млади Холанђанин је код нас стигао за време туристичког обиласка по источној Европи. Данас, 6 година касније, он је још увек ту. Настанио се у Софији, ради, али и много путује. Његова радозналост га одводи у напуштена места у Бугарској, тамо где се живот последњих деценија није битно променио. „Сва та путовања ме састају са правим животом – оним који је постојао и пре више од 100 година. То је за Европу јединствено!“ – каже Леон на течном бугарском језику.

Тврди да му највише пријају боравци у провинцији, јер су тамошњи људи срдачни и васпитани. И још: „У Бугарској постоји духовност. Има је на више места – у планинама, у малим манастирима... То су магична места!“ .

На Youtube је интервју са Леоном, на бугарском језику с опцијом за аутоматски превод титлова, у којем он прича о својим утисцима о Бугарима и емоцијама које доживљава док путује по Бугарској.

Обично ко воли да путује, воли да о својим путовањима исприча и другима. На Youtube Влогер Леон има свој канал и наравно – пратиоце, који су углавном странци.

Ту он поставља видео-снимке са својих боравака у планинама и селима, са састанака са мештанима, као и видео-снимке у којима износи своје мисли о Бугарској, природи, архитектури и обичајима.

„Ја не видим једну Бугарску. Ја видим више њених лица! Јер овде постоје велики контрасти посебно између градова и провинције!“ – каже Леон. Али зашто он посећује насиромашнија, најдивља и најзабаченија места? Зар је могуће да пропаст и туга буду… лепе?

„Лепо је! Постајеш свестан да време лети. Време никад ни за кога не стаје. Чак и за камење! Камење није живо биће, нема осећања па ипак нам показује да упркос свему и оно има историју, да и оно жели да нам нешто каже, а не може!“.

О Леоновој љубави према нашој земљи сведочи његова онлајн књига „Напуштене зграде Бугарске“ која садржи 150 фотографија са пропратним текстом, као и роман „Дарко“ о измишљеном јунаку из Ловеча, који усамљен у планини трага сам за собом. Холанђанин је аутор и зборника есеја и збирке песама, посвећених Бугарској.

Признаје да му се много допадају планине Родопи и Рила, село Златолист са старом црквом и гробом Преподобне Стојне, врх Шипка у Старој планини и још многа друга места „прожета духовношћу и меланхолијом“.

„Док путујем по Бугарској обузима ме неземаљски осећај! Невероватно је видети како живот тече… Па упркос контрастима, упркос лепоти а понекад и ружноћи, постајеш свестан да природа увек побеђује, а време увек тече.“ – рекао је у закључку Леон де Леув.

Аутор : Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографие: Facebook / Леон де Леув