2020. године навршава се 112 година од проглашења независности Бугарске, догађаја од посебног значаја за историју. Тим чином окончана је борба бугарског народа против Османлија.
Руско-турски рат (1877-1878) је Бугарској донео дуго очекивано ослобођење, али је Берлински конгрес Великих сила, који је одржан само неколико месеци касније, младу кнежевину поставио у вазалну зависност од султана. Велике силе су се договориле да земљу поделе на три дела. Први је био Кнежевина Бугарска, мала држава која је обухватала северну Бугарску и подручје око Софије и која је остала вазална султану. Други део је био Источна Румелија, аутономна покрајина Османског царства, која се припојила Кнежевини Бугарској 1885. г. Македонија и друге територије насељене Бугарима враћене су Османском царству.
Бугарски народ је скрхан одлуком донетом у Берлину. Уједињење свих Бугара у јединствену државну јединицу и извојевање независности су у деценијама које су уследиле постали једни од највећих изазова са којима се бугарска политичка и државна елита суочава.
6. септембра 1885. године постигнуто је уједињење Кнежевине Бугарске са Источном Румелијом, до којег је дошло упркос одлуци Великих сила. 22. септембра 1908. године, након низа успешних потеза бугарске дипломатије, Бугарска је коначно добила своју независност од Османског царства. Тако је млада бугарска држава ојачала свој међународни ауторитет и вратила своје место међу сувереним европским земљама, а на глави њеног владара кнеза Фердинанда засијала је круна.
Више о овом значајном догађају можете сазнати из прилога Јоана Колева – Обележавамо 110 година од проглашења независности Бугарске
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице, један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне, увек падају у..