У Бугарској скоро 4.700 организација послује по принципу социјалног предузетништва и својом делатношћу ствара 1-2% БДП земље. С друге стране, сектор социјалне и солидарне економије у ЕУ учествује са 7-8% у формирању БДП.
Епидемија коронавируса и криза која је уследила намећу питање потребе за преиспитивањем улоге социјалног предузетништва, посебно када се узме у обзир да „социјална економија обухвата више сфера, има далеко већи смисао него подршка осетљивим групама и утиче позитивно на људе и животну средину,“ рекла је у интервјуу БНР Ивана Мурџева из Националног удружења малих породичних фирми и прерађивача.
„Нажалост, ове године се све што смо до сада знали о животу променило из корена,“ рекао је Гавраил Гавраилов, професор Пловдивског универзитета и додао: „Практички, у већем делу земље нема социјалних предузетника или су се сакрили и чекају исход кризе.“ Стручњак прогнозира да ће се, кад криза прође, појавити многи нови социјални предузетници који ће покушати да надокнаде настале губитке и одсуство адекватне државне политике, не само у области социјалне заштите. Гавраилов као пример наводи везу између културног туризма у Старој Загори и неминовног гашења централа на угаљ у том делу земље.
„Претпостављам да ће управо тада, кад почну ти процеси, социјални предузетници ступити на сцену и понудити своју алтернативу. Већина њих ће вероватно ући у сектор туризма јер ће се, по затварању централа, имиџ овог дела Бугарске као места погодног за рекреацију и породични одмор нагло побољшати,“ сматра Гавраилов.
Према њему, већ имамо прве особе које су се определиле и укључиле у овај вид предузетништва. „Питање је да видимо где је линија раздвајања између тзв. комерцијалног предузетништва и људи који мењају окружење,“ истиче он и сам себи одговара: „у осећају среће и задовољства оним што си урадио и што ћеш оставити будућим генерацијама.“
Природа постаје све битнији фактор у нашем животу, каже Гавраил Гавраилов. Последња година нам је, према његовим речима, јасно показала борбу између микро и макро света, између вируса и људи.
„Главни дефицит данас је недостатак солидарности. Ми живимо у једном природном, исконском стању – свако ратује против свакога. Прекинути су и социјални контакти, а за то није крива само пандемија. Што више желимо да економски напредујемо, то више уништавамо животну средину и будућност наше деце. А то свакако утиче на наш осећај среће,“ рекао је Гавраилов.
Припремила: Дијана Цанкова
Извор: Христо Ботев – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Снимки: Pixabay, Кирил Чобанов, Facebook /Гавраил Гавраилов
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..