Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о радију и телевизији постао је јабука раздора. „Законе којим се уређује медијска реалност не смеју и не треба састављати политичари. Реч је о закону који могу и треба да напишу једино људи који раде у медијима, који су свесни значаја медија а упућени су у њихове проблеме,“ овако је уставни судија Атанас Семов прокоментарисао за БНР скандал око изнетог на јавну расправу Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о радију и телевизији. Генерални директор Бугарског националног радија Андон Балтаков је по објављивању Нацрта поднео оставку. Балтаков је као мотив навео „крајње разочарење због одсуства воље за променом прописа којим би се обезбедила и гарантовала политичка независност и слобода јавног сервиса.“

У разговору за програм „Хоризонт“ БНР је новинар Рајна Константинова, председник Друштвеног савета БНР и бивши директор Департмана за радио Европске радиодифузне уније, рекла да је проблем у томе да је по актуелном Закону о радију и телевизији немогуће да генерални директор БНР испуни обавезе које је преузео:

„Ако ти је указано поверење да управљаш милионима и попут неурохирурга да утичеш на мозак и срце људи, онда мораш да имаш и потребне инструменте, истомишљенике и знање за то. Веома је важна синхронизација мандата директора и управних одбора јер би се у супротном сваки следећи суочио с истим проблемом. То је једна недомишљеност која се треба исправити.“

„Већ 27 година се у Бугарској воде разговори о томе коме заправо припадају јавни сервиси и још увек постоје људи, међу којима и политичари, који сматрају да су БНР и БНТ државни... БНР и БНТ се обраћају свим грађанима... Питање јавних сервиса је од посебног значаја за демократско здравље једног друштва,“ рекла је Константинова.

Измене Закона о радију и телевизији су преко потребне како би се свели на минимум утицај и покушаји мешања у независност јавних сервиса, што власт, без обзира на то ко је чини, одбија да уради.

„Један добар „медијски“ закон требало би да у потпуности спречи све то,“ убеђен је Атанас Семов. „Утицај политике на медије треба свести на минимум, изузимајући приватне медије за које се зна да су у служби политичких странака. Мешање власти у рад медија осуђује њихову делатност на тешку зависност, упркос доброј вољи појединих новинара.“

Али финансирање из државног буџета у извесној мери спутава независност јавних сервиса. 

„Власт неће тек тако одустати од неких порочних пракси, али ја мислим да је овај Нацрт један добар почетак када је реч о финансирању медија,“ била је категорична медијски аналитичар Весислава Антонова додајући да је сада прави тренутак да заузмемо чврст став о томе какве јавне сервисе желимо.

Независно од тога какве ће измене претрпети Нацрт Закона о радију и телевизији до свог коначног усвајања, горки укус у устима као последица оштре конфронтације око њега још дуго неће нестати.

Анна Цолова, тв водитељка која је пре пар година добила отказ због „незгодних питања,“ сматра да су упркос свему „новинари били и остали на бранику истине као коректив власти.“

Припремио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БНР-архива, БГНЕС, БНТ-архива