Према подацима Републичког завода за статистику Србије из 2011. године, као Бугари се изјаснило нешто изнад 18.000 људи. Највише их живи у источном делу нашег западног суседа, првенствено у општинама Босилеград и Димитровград. Последњих година, услед све веће економске миграције, Бугара тамо је све мање.
„Главна карактеристика бугарске мањине у Србији је да је она разједињена. Не понашамо се као један организам“ – каже Мила Васов, директор Новинско-издавачке установе „Ново Братство“ и главни уредник истоименог листа који излази на бугарском језику у Нишу.
Према мишљењу Миле Васова, главна улога медија на бугарском језику у Србији требало би да буде уједињујућа за Бугаре тамо.
Више о тој теми сазнајте из нашег прилога О Бугарима у Србији и мисији листа на бугарском језику „Ново Братство“.
Повод да се присетимо шта је раније ове године Мила Васов изјавио у интервјуу Радио Бугарској је 8. новембар – Дан Западних покрајина, који је први пут обележен 1922. г.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..
Променљиво облачно, могућа киша
Сунчано, облачно, пљускови, грмљавине