Према подацима Републичког завода за статистику Србије из 2011. године, као Бугари се изјаснило нешто изнад 18.000 људи. Највише их живи у источном делу нашег западног суседа, првенствено у општинама Босилеград и Димитровград. Последњих година, услед све веће економске миграције, Бугара тамо је све мање.
„Главна карактеристика бугарске мањине у Србији је да је она разједињена. Не понашамо се као један организам“ – каже Мила Васов, директор Новинско-издавачке установе „Ново Братство“ и главни уредник истоименог листа који излази на бугарском језику у Нишу.
Према мишљењу Миле Васова, главна улога медија на бугарском језику у Србији требало би да буде уједињујућа за Бугаре тамо.
Више о тој теми сазнајте из нашег прилога О Бугарима у Србији и мисији листа на бугарском језику „Ново Братство“.
Повод да се присетимо шта је раније ове године Мила Васов изјавио у интервјуу Радио Бугарској је 8. новембар – Дан Западних покрајина, који је први пут обележен 1922. г.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..