Један пројекат заувек мења начин на који људи доживљавају Софију, пружајући им могућност не само да виде улице и зграде, него и историју, писце, сликаре, глумце, архитекте чији се дух и данас осећа у срцу града.
„Пројекат „Боемска Софија” је везан за историју наше престонице – објашњава његов аутор, млади правник Виктор Топалов. – Захваљујући мом раду као туристичког водича, мом раду на истраживању историје града, сарадњи са колекционарима и историчарима, као и захваљујући приступу једној од највреднијих књига посвећених Софији, успео сам да прикупим велику базу података. Зато сам и одлучио да направим страницу и да у њој објављујем најзанимљивије информације које су ми познате.”
Пројекат је стартовао крајем 2019. прво као блог који садржи занимљиве чињенице, фотографије и приче из културне прошлости Софије, а затим су се појавиле и пешачке туре по граду.
„За мене су оне увек биле најбољи начин за оживљавање градског простора – каже Виктор Топалов. – Све више људи показује интересовање за место у којем живе, све више је оних који би волели да се упознају са историјом улица којима пролазе сваки дан.”Које је најбоемскије време за Софију?
„Ако се мисли на културни живот и процват, рекао бих да је то XX век, имајући у виду пре свега нова струјања у књижевности и уметности, највећи успон у културном погледу – каже Виктор Топалов. – У том периоду се види промена ка нечем савременом. Тада су становници Софије већ имали довољно самопоуздања да би се назвали Европљанима, почели су да живе на европски начин, отварају се кафићи и клубови, позориште постаје мода, нешто касније популарност стиче и биоскоп.”
На страници пројекта „Боемска Софија” на Фејсбуку Виктор организује тематске виртуелне туре уживо. Током њих уз помоћ старих кадрова открива неке тајне старе и савремене Софије. На пример, која је права боја зграде Народног позоришта, када су постављени лавови испред главног улаза Палате правде, зашто се испред огледала у централном фоајеу Царског дворца налазила ограда, ко су људи који су подигли зграде и да ли су зграде могле изгледати сасвим другачије...Иако се много популарнијим сматра историјски период бугарске престонице из доба Римског царства, Виктор Топалов жели да људима покаже још нешто:
„Софија је веома занимљив случај града који је само у неколико деценија морао да се од малог насељеног места у источној Европи претвори у европску престоницу. И она је успела да то уради. У неколико деценија после Ослобођења од османске владавине (1878) Софија је успела да постане равноправан ривал централноевропским па чак и западним европским градовима.”Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..