Самоуки мајстор дрворезбар Марин Петков је створио кућу у стилу из доба националног препорода Бугарске, која привлачи госте из земље и иностранства. Последњих 16 година свог живота он је своју кућу у свом родном селу Мали Поровец, у околини града Испериха, претворио у право ремек-дело.
Обрађеним дрветом декорисао је сав намештај, карнише, плафоне и веранде у свом дому. У кући је створио тематске собе и свакој од њих дао име: “Сала са троном”, “Соба са мачевима”, “Бела соба”, „Арапска соба“, „Породични олтар“.
Мајстор Марин је своје дуборезе радио са идејом да то буде наслеђе које ће оставити људима да би му се радовали. Оставио им је и завет преко копије сцене “Точак живота” коју је насликао Захари Зограф.
Можда ће вам бити занимљиво да сазнате више о кући са резбареним украсима у селу Мали Поровец на чијој су капији исписане речи “Дом отворен за свакога ко га жели посетити“.
Саставила и уредила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..