Зоолошки врт у Софији је познат као најстарији и највећи зооврт на Балкану. У њему живи 2.150 животиња из преко 237 врста, при чему је њих 29 угрожено.
Чак и у условима пооштрених противепидемијских мера врт је отворен за посетиоце сваког дана од 8,30 до 16,30 часова. Ношење маски и држање дистанце су обавезни, подсећају из зоолошког врта.
Некима од животиња зимски месеци чак пријају, пошто су са северних географских ширина. Не сметају им снег и ниске температуре. Међу њима су сибирски тигар, поларна сова, лабудови и гуске, као и снежни леопард, који је одскора овде.
Представници европске фауне - вукови, шакали, лисице, јелени, птице грабљивице и гаврани такође добро подносе зиму.
Привлачан посебно за децу је реновирани дом примата, који је званично отворен ове јесени. Због противепидемијских мера тренутно је посетиоцима дозвољена само шетња на отвореном простору.
Три мрка медведа, два црна америчка медведа и један хималајски медвед имају заједнички дом. Они од децембра спавају зимски сан. Изузетак чини само медвед уснаш по имену Лијам, који спада у групу топлољубивих животињских врста и зато ће у хладним месецима у својој просторији имати посебно грејање.
Гиганти у зоо врту – слоница Артајда, бели носорог Чоко, патуљасти нилски коњ Емилио и нилски коњ Норман такође имају одговарајући „намештај“ који им зими пружа неопходну удобност. Напољу они излази само када време није хладно и управо тада их посетиоци могу видети.
Лежаљке са уграђеним грејањем и инфрацрвене лампе за грејање на располагању су великим мачкама – тигровима, леопардима и јагуарима.
Посебни „стакленици“ пружају смештај пловушама, а пумпа у једном крају језера обезбеђује неопходну циркулацију воде.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Фотографија: Facebook/ Зоолошки врт у Софији
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције..
Под насловом „Живим свој бугарски пензионерски сан“ британски „Daily Mail Online“ објавио је опширно писмо Сајмона Хила, пензионисаног наставника, у коме..
За два дана је бугарска држава организовала два лета којима је из Либана евакуисано укупно 169 бугарских држављана и чланова њихових породица...