Игњатијевдан је православни и народни празник који се према грегоријанском календару слави 20. децембра, али пошто ове године празник пада у недељу, славимо га данас, 19. децембра. На тај дан православна црква и верници прослављају Светог Игњатија Богоносца.Предање казује да је Игњатије дете о којем пише у Јеванђељу по Матеју. „Приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском? И дозва Исус дете, и постави га међу њих, и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. И који прими такво дете у име моје, мене прима.“. Свети Игњатије је био други епископ Антиохијске цркве. Ученик је Светог апостола Јована Богослова.
Верује се да на Игњатијевдан почиње прелазак на нову годину. Постоје неке забране и ритуали који имају за циљ привлачење добрих сила и припрему за нови почетак. На тај дан се не сме излазити из куће - ако се ипак то деси, обавезно је да се човек кући врати пуних руку. Некада су око врата остављали сламу а пре него што прекораче кућни праг узимали су мало од ње. Према традицији нашег народа, на Игњатијевдан се ништа не позајмљује нити се ишта износи из куће да не би „берићет напустио кућу“.
На Игњатијевдан је веома битно ко ће први да уђе у кућу. Тај човек у народу је познат као полаженик, а сматрало се да од њега зависе срећа и напредак домаћинства. На полаженика се гледало као на „прст судбине“. Ако је он добар човек, донеће, здравље, срећу, благостање за укућане. Некада је свака кућа имала свог полаженика за кога се сигурно знало да доноси само добро. Дочекивали су га с радошћу и даривали су га…
Према народним веровањима, на Игњатијевдан су Богородици почеле порођајне муке. О томе како се „замучила божја мајка од Игњатијевдана до Божића“ пева се и у народним песмама које се изводе у ово доба године. Зато на тај дан жене не треба да раде никакве послове, а сва јела за празничну трпезу спремале су уочи празника.
Према народном календару, на Игњатијевдан почиње циклус празника које људи дочекују богатом трпезом и разноразним обредним хлебовима који се месе уз посебне ритуале и песме...О обредним хлебовима које су некада домаћице спремале за празнике од Игњатијевдана до Божића можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..