Испраћамо тешку годину – годину у којој је било пуно неочекиваних догађаја, годину која је променила наш живот. Вероватно многи од нас размишљају о будућности у очекивању да ће бити боље.
Ми, Бугари, се обично у тешким тренуцима или на празник окрећемо народним обичајима и ритуалима. Многи се од нас можда питају зашто је то тако. Можда зато што желимо да осетимо дух патријархалног живота који нам се чини сређенијим у погледу система вредности. Или, пак, можда зато што се надамо да ће ритуали у чију су снагу веровали наши преци, бар мало помоћи и нама.
О веровањима и обичајима на граници између две године, о празничној трпези, о обичају Сурвакање… можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..