После 2020. године коју је обележила глобална пандемија вероватно ништа неће бити као пре. То се пуном снагом односи и на туристичку индустрију коју је лавинско ширење коронавируса најснажније погодило. Криза и уследили локдауни су довели до колапса туризма и у Бугарској чији је удео у БДП износио 12%, а он је рачунао претежно на стране туристе.
У периоду од априла до јуна протекле године забележен је пад страних туриста од 96%. До благог оживљавања, према подацима Националног завода за статистику, дошло је у јесењим месецима – тада је пад у односу на исти период 2019. износио 70%. А шта рећи о излазном туризму, кога скоро да нема и на хиљаде отказаних путовања Бугара у иностранство? Последице су се виделе већ почетком лета а то су: драматично смањење прихода од међународних путовања, празни хотели и ресторани, пуста одмаралишта, туристички оператори и крупни инвеститори на прагу стечаја.
Година коронавирусасе показала благонаклоњенијом малим породичним хотелима у удаљеним морским и планинским насељима, као и алтернативном туризму. Од почетка ковид пандемије пад унутрашњег туризма износи тек 27%. Зараза и ограничене могућности за путовање по свету су постале повод да Бугари поново открију своју земљу као туристичку дестинацију, њену природу, историју и културу. Они су се определили за шаторски туризам у природи или за одмор у неком малом породичном хотелу или гостинској гући, који пружају могућност и за бављење спортом на чистом ваздуху, за посете етнографским насељима и уживање у домаћим јелима.
Протеклог лета кампови на нашем јужном Црноморју и летовалишта Созопол и Синеморец су забележили рекордни раст бугарских туриста. У јеку сезоне било је чак периода када је све било букирано. Из тога се може закључити да се мали туристички бизнис добро носио са изазовом Covid-19, тако што је показао иновативност и флексибилност и обезбедио безбедну средину и разноразне атракције. Неке компаније које послују претежно у сфери алтернативног туризма су се чак похвалиле растом промета. У то време су џиновски комплекси познати и по ол инклузив услузи остали пусти а њихови власници су се жалили да им прети стечај.
2020. годину ћемо запамтити и по великим колонама аутомобила на границама и дугом чекању на прелаз граница. Зараза није успела да натера на десетине хиљада бугарских ентузијаста да одустану од путовања у нама суседне земље – пре свега у северну Грчку. Путовања нису отказана а колоне аутомобила на граници, чак и по великој врућини, биле су дуге и 15 км.
У условима пандемије Covid-19 туристичка индустрија се нашла на раскрсници – видели су се резултати неконтролисане градње хотела и комплекса у нашим туристичким центрима као и концепта масовног туризма који рачуна на ол инклузив и ниске цене.
По свему судећи будућност имају путовања у блиске и безбедне дестинације, излети у природу, сеоски туризам – одмор у породичним хотелима и гостинским кућама или камповање, одржив туризам. Вероватно ће 2021. година убрзати ту тенденцију.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Венета Николова
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
Од почетка године нашу земљу је посетило 10,7 милиона странаца, саопштио је за БНР Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму, што представља пораст од 5% у односу на прошлу годину. Према речима Румена Драганова, 2024...