6. јануара Бугарска православна црква слави Богојављење. Овај празник симболизује дан када је Свети Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордан. Према Библији, при Исусовом крштењу отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а Дух Свети је у облику голуба сишао са неба над Христову главу. „За православне Бугаре Богојављење поред свега осталог везује се и за откривање највеће тајне хришћанске религије – јављање Бога као Оца, Сина и Духа Светог, као Свете Тројице… Овај тренутак представља објављивање Богочовека и јавно увођење Исуса Христа у спаситељску дужност... Према хришћанској религији Бог је љубав“, изјавио је у интервјуу Радио Бугарској тачно пре 10 година професор филозофије Калин Јанакијев.
Богојављење доноси осећај духовног прочишћења и Божије заштите. У бугарској народној традицији Богојављење се још назива Јордановдан, Водице или Водокршће. Празник се очекује са посебним нестрпљењем, јер се тада завршава један од најтежих периода у години – низ тзв. „некрштених дана“ који падају у време од Божића до Богојављења, а после којих је потребно ритуално прочишћење. За вечеру уочи Јордановдана спремају се посна јела. Незаобилазни део трпезе су проја или кукурузне погачице, сарме од купуса са булгуром, кувано жито, пасуљ, ораси и вино. То је последња вечера у божићно-новогодишњем празничном циклусу, када се трпеза кади тамјаном.
Према предању, у богојављенској ноћи се отвара небо – верује се да се свака жеља може испунити. Такође, верује се да кад се небо отвори, све воде престану да теку и све се умири, након чега вода добија велику очишћујућу моћ.
После свете литургије на Богојављење врши се велико освећивање воде која се по празнику назива Богојављенска водица. Према старој традицији на Богојављење се у реку, језеро или море баца крст а храбри момци и мушкарци скачу у хладну воду да би га извадили. Верује се да ће ономе који први стигне до Богојављенског крста година бити срећна и благодатна.
Град Калофер, на југу Бугарске, на Јордановдан обично освањује уз звуке тапана и гајди. На тај дан се у Калоферу игра чувено мушко коло у леденој реци Тунџа.
6. јануара, на Богојављење, у Софији се одржава стара државна традиција – свечана церемонија освећења војних застава, барјака и застава светиња Војске Бугарске, која датира из времена цара Симеона Великог.
Данас имендан славе Јордан, Јорданка, Божидар, Божидара, Бистра, Богдан, Богдана, Богoљуб, Богoљубa, Богомил, Божан, Божана, Божил, Бончо, Бојан и др.
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архива
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..