Данас обележавамо 173 године од рођења великог бугарског песника, публицисте и револуционара Христа Ботева. Он је рођен 1848. године у кући учитеља Ботја Петкова у градићу Калоферу, у подножју Старе планине. Судбина му је предодредила да напише песме које су постале врхунац бугарске лирике и да погине млад за ослобођење Отаџбине од петовековне османске владавине.
Био је будан дечак, па су га послали да се даље школује у Одеси. Још пре него што је напунио 20 година, прикључио се бугарској емиграцији у Румунији. Тамо је издавао новине „Реч бугарских емиграната“, „Будилник“ и „Застава“. На њиховим страницама испољио се као сјајан публициста и сатиричар, објављивао је и стихове. Његове песме приказују ропску судбину Бугара и израз су тежње ка националној и социјалној слободи. Ботевљева дела су спој трезног реалистичног погледа на свет и романтичарског елана.
Када је 1876. године избио Априлски устанак, врхунац ослободилачких борби Бугара у Османском царству, Ботев је уз помоћ бугарских емиграната у Румунији, организовао чету од око 200 људи која је имала задатак да се пребаци у Бугарску и да распири нова жаришта отпора. Устаничка чета на челу са Ботевим је запосела аустријски пароброд „Радецки“, који је саобраћао Дунавом. Крај тадашњег села Козлодуј Ботев је наредио капетану да брод пристане, након чега су се четници упутили према Старој планини. Тамо је у тешкој бици против турског башибозука чета поражена. Тамо је у тешком боју погинуо Христо Ботев погођен метком.
Његов подвиг је изазвао велики одјек у Европи што је проузроковало моћан талас солидарности са бугарским народом који се борио за своју слободу.
Према анализи Електроенергетског системског оператора (ЕСО), већ у јануару и фебруару наредне године могла би се осетити несташица електричне енергије. Ово је потврђено на тематској конференцији коју је организовао Центар за истраживање демократије у..
Активе приватних пензионих фондова у Бугарској достигле су 13 милијарди евра. Према подацима Комисије за финансијски надзор (КФН), у поређењу са истим периодом прошле године, оне су порасле за више од 20%. До 30. септембра 2024. године, више од 5..
Потпредседница Бугарске, Илијана Јотова, истакла је да су измене у Уставу на крају деловале против својих твораца. У изјави за новинаре, Јотова је коментарисала да „због ових измена у Уставу данас није могуће изабрати председника Народног собрања“...
Током ноћи и сутрашњег дана преко наше земље ће са северозапада прећи хладан атмосферски фронт. На многим местима у западним крајевима и у Дунавскјој..
Бугарска је прва држава у ЕУ која има вештачку интелигенцију на високом технолошком нивоу на свом језику, коју је створила научна организација..
Председник Румен Радев се данас по други пут обратио Уставном суду са захтевом да прогласи противуставним промене Устава, које је донео 49. сазив..