18. јануара Бугарска православна црква слави Светог Атанасија Великог. Истакнути богослов и одан борац за чистоту вере и очување православља Свети Атанасије је учествовао на сабору у Сердици 343-344. године, данашњој Софији. Према неким сведочанствима, он је одржан у старој базилици Свете Софије поред које је вековима касније подигнут храм Светог Александра Невског.
Свети Атанасије Велики је и један од зачетника новозаветног монаштва које је настало крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Сматра се да је заслужан за ширење монаштва у Европи. Светац је познат и по томе што се супротстављао свима који су порицали Свету Тројицу и ватрено се борио против следбеника јеретика Арија, који је проповедао да Христос није творац‚ већ творевина. Због тога је Свети Атанасије још у раном хришћанству назван „Великим“, „оцем Православља“.
Претпоставља се да је Атанасије рођен у Александрији 296. године. Био је ђакон код архиепископа Александра, а по његовој смрти Атанасије је изабран за архиепископа Александријског. Мало је светитеља који су били тако клеветани и гоњени као Свети Атанасије. Али му је душа све трпељиво подносила ради љубави Христове. Умро је 373 године.
Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 18. јануара (када је његов последњи повратак као архиепископ Александрије) и 2. маја (на дан његове смрти).
Према неким изворима, управо је Свети Атанасије основао манастир у селу Златна Ливада, недалеко од града Чирпана, који је најстарији манастир у Бугарској и Европи.
Тврди се да је управо тамо Свети Атанасије Велики општио с Богом.
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..