19. јануара 1871. године у селу Смиљево, у околини Битоља, рођен је Дамјан Груев, који је у бугарској историји остао као Даме. Учио је у Солунској бугарској гимназији, али је због школске побуне искључен из школе. Српско друштво „Свети Сава“ га послало на школовање на Великој школи у Београду. Тамо је он изразио своје незадовољство због наметања српске пропаганде међу бугарским омладинцима и поново је искључен. Године 1889. је у Софији уписао смер „Историја“ на новоотвореној Високој школи. Упознао се са идејама Васила Левског и Христа Ботева. Прочитао је књигу Захарија Стојанова „Записи о бугарским устанцима“ и прихватио идеју о ослобођењу Македоније путем стварања револуционарне организације и мреже комитета.
Године 1891. отишао је у Македонију где је био један од организатора оснивања организације познате под именом Бугарски македонско-једренски револуционарни комитети, која је касније променила име и постала Тајна македонско-једренска револуционарна организација, да би након неколико година коначно за званични назив узела име Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација - ВМОРО. Као инспектор бугарских школа у околини Солуна Даме је обилазио регију и успео да прошири мрежу организације. Османске власти су га ухапсиле, провео је преко 2 године у затвору у Битољу, одакле је наставио да руководи организацијом, а 1902. године премештен је у Бодрум кале, у Малој Азији.
Даме Груев је био међу организаторима Илинденског устанка који је избио 1903. године. Председник је Конгреса у Смиљеву, који је одржан у његовој родној кући. Тада је и одобрен план устанка. Након угушивања Илинденског устанка он није потражио уточиште у Бугарској него је остао у Македонији да би обновио ВМОРО и да би се борио против српске и грчке пропаганде. Године 1904. након издаје Даме је рањен а српски војвода Мицко Крстић га заробио. Ипак из ВМОРО су успели да га ослободе.
Даме Груев је погинуо 23. децембра 1906. године у Малешевској планини на путу према Бугарској. Када је пролазио кроз село Русиново, наишао је на турску заседу. У окршају је рањен и заједно са још двојице својих саборника упутио се према врху Петлец, где га је чекала друга заседа … и убијен је.
О његовој трагичној смрти проф. Љубомир Милетич је написао: „Сви Бугари и сви они који су волели Бугарску су тада осетили снажан ударац који су им нанели, тада се видело да су скромног Груева поштовали и ценили као правог апостола слободе…”
Саставио и уредио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: БГНЕС и лична архива
Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..
Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..
После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..