Чепеларе сигурно има чиме да се похвали. Градић је ушушкан у подножју врха Мечи Чал где се налази једна од најбољих стаза за алпско скијање у Бугарској. На располагању љубитељима зимских спортова је жичара са четири седишта која ради и током лета. Денивелација је 718 м.

Са врха почиње још неколико стаза различите тежине и свако може да нађе одговорајућу за себе. Укупна дужина стаза је 20 км. Дакле, ово место је рај за скијаше и сноубордере.

Овај родопски градић има два музеја. Музеј скијања прати дугогодишњу историју овог зимског спорта и упознаје посетиоце са успесима локалних скијаша.

Музеј родопског крша поседује несвакидашњу збирку минерала, драгог и полудрагог камења. Посетиоци такође могу видети различите врсте стеновитих и пећинских формација откривених у пећинама у околини града.

У Чепелареу живи и ради и познати мајстор за гајде Илија Учиков. Наруџбине пристижу из свих делова света. Туристи свраћају у његову радњу само да би видели како се израђује типични за овај крај земље инструмент.

Више о томе зашто вреди посетити овај градић прочитајте ОВДЕ.
Саставила : Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: архива
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..