У архиву Бугарског националног радија чува се солидна грађа везана за емисије намењене најмлађим слушаоцима, које су се на почетку преносиле искључиво уживо. У ствари, њихово емитовање почело је пре званичног оснивања Бугарског националног радија 25. јануара 1935. године.
Прве емисије за децу појавиле су се почетком 1931. године, док је 1934. почело редовно емитовање емисије „Дечји радио час.“ У Златном фонду Радија чува се занимљив разговор са историчаром музике Антоанетом Радославовом-Дојчевом, о првим корацима и изазовима са којима се суочавају аутори дечјег програма.
„Још на почетку 30-их година је народна певачица Ђурђа Пинџурова пред микрофоном читала деци текстове песама које су потом објављивали у специјализованом часопису, све са штимовима, тамо где их је било,“ прича Дојчева.
„До 1935. године дечји час није имао тачно одређену структуру. Мало људи се у то време бавило радиом. Нису били професионалци, нити су имали неку визију о томе куда би ствари требало да иду. Вероватно су више пажње посвећивали концертирајућим извођачима, друштвено-политичким догађајима и великим свечаностима у Софији и земљи уопште.“
После 1935. године су се Ђурђи Пинџуровој придружила још два народна певача – Иванка Митева и Петар Рајков. Укључивање нових гласова је само једна од идеја о модернизацији тадашње варијанте дечјег програма. По идеји директора БНР Сирака Скитника и композитора Димитра Ненова дечји програми почели су да се емитују недељом, а песме које су се могле чути током програма изводила су деца. У тим предратним годинама, а и касније, писма су постала један од најбитнијих облика комуникације између слушалаца и Бугарског националног радија. Најактивнији пошиљаоци писама су деца. Нажалост, велик део послатих писама уништен је приликом бомбардовања Софије 1944. године – једна од бомби пала је на зграду радија и нанела велику штету.
Један од препознатљивих гласова који је унео дозу магије у емисије за децу јесте глумица Мара Чапанова.
„Процес припрема за емисије је врло занимљив јер је све уживо,“ говорила је глумица у интервјуу БНР чији се снимак чува у његовом архиву. „Окупљамо се са припремљеним текстовима и свако подвлачи оловком део текста који ће читати. Након тога почињу пробе – увежбавамо читање радом на интонацији, акцентима, правоговору, јачини гласа, а исто и извођење песама. Имала сам срећу да будем један од првих извођача јер ми је глас био леп и танак. Током година је кроз емисију „Дечји радио час“ прошло много деце и скоро сви су касније постали уметници.“
Било је пуно лекција које сам научила у том периоду, а једна од њих је везана за имитацију гласова, сећа се Чапанова:
„Друга битна ствар коју смо научили захваљујући раду на радију јесте да смо помоћи наших гласова почели да индивидуализујемо рађене ликове. То је нешто што је било обавезно за радио јер је за њега глас основни инструмент.“
Од свог почетка, пре 90 година, емисије за децу БНР својим верним слушаоцима нуде у потпуности оригиналну и занимљиву продукцију, без аналога у земљи.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Више од 260.000 људи у Бугарској суочава се с рестрикцијом воде. Несташица воде се осећа у 16 бугарских градова и 283 села, а најозбиљније су погођени региони Плевена, Благоевграда, Трговишта, Великог Трнова, Ловеча, Ћустендила и Перника. Чланови..
Све више младих људи у Бугарској, вођених недостатком финансијског искуства, жељом за тренутним задовољством и утицајем друштвених мрежа, посеже за брзим кредитима. Ово је за Радио Варну – БНР рекла приватни извршитељ Станимира Данова. Према..
Харизматична особа с префињеним смислом за хумор, меру и естетику. То је прво што ћете помислити након сусрета с новинаром, преводиоцем и тв водитељем Георгијем Ангеловим. Детаљно проучавање и одлично владање француским језиком учинили су га једним од..
Харизматична особа с префињеним смислом за хумор, меру и естетику. То је прво што ћете помислити након сусрета с новинаром, преводиоцем и тв водитељем..
Све више младих људи у Бугарској, вођених недостатком финансијског искуства, жељом за тренутним задовољством и утицајем друштвених мрежа, посеже за брзим..
Више од 260.000 људи у Бугарској суочава се с рестрикцијом воде. Несташица воде се осећа у 16 бугарских градова и 283 села, а најозбиљније су погођени..