Познаваоци па и људи који се баве историјом уметности представљају рођеног пре 130 година Димитра Гјуџенова као сликара-хроничара успеха и искушења на историјском путу бугарског народа. У сложеним композицијама његове слике приказују личности и догађаје који су због свог своје моралне величине и политичког значаја трајно остали у нашој националној свести. Његово ликовно стваралаштво које је достигло до нас укључује 50 историјских и војних композиција, око 2.000 етида рађених уљем и акварелом, мноштво малих слика, икона, декорација рађених уљаним бојама, као и неколико фасцикли са на стотине цртежа оловком.
У тонском архиву БНР чува се интервју са Димитром Гјуџеновим који оживљава помало заборављене током година странице из његовог живота:
„Моја младост је прошла у ратовима – Балканском и Првом светском рату. У тим годинама сви су били „војници“, па и ја. Преносити ратна дејства на скице и слике била је моја обавеза као војног сликара. Био сам сведок пресудних за Бугарску битки. Пред мојим очима су биле живе композиције војника, коња, оружје. Директно сам доживљавао напетост и искушења рата. С друге стране, две године мог боравка у Паризу (1913-1914) код једног од мајстора историјске слике, су оставиле утицај на мене. Убрзо је моја страст према војној тематици прерасла у дубоко интересовање за историјско сликарство.“
Шта га највише привлачи у неком историјском сижеу?
„Он мора да буде значајан, да буде нека кулминација нашег националног развоја. Пример за то су „Кан Кубрат и његови синови“, „Симеон пред византијском престоницом“, „Дочек генерала Гурка у Софији“ и др. Свака од ових тема садржи неки велики подвиг духа и воље. И ја сам се трудио да тај подвиг прикажем људима њима разумљивим изражајним средствима. Ни сам тражио оригиналност… Можда у себи носим делић духа мајстора кичице из доба нашег националног препорода. Они су осећали потребу да илуструју нашу историју и да у илустрације улажу спознајни и васпитни садржај."
Што се тиче способности да у својим сликама ухвати дух свог времена, Гјуџенов каже да је то резултат упорног рада и низа консултација са историчарима – његовим савременицима. „Сматрам да је у историјском сликарству више него другде потребно комбиновати научни и уметнички начин размишљања.“ – категоричан је сликар.
Прво бугарско царство, као и Цар Борис Покрститељ су епоха односно личност бугарске историје које снажно инспиришу Гјуџенова. Према њему, Цар Борис је изузетан владар, али и веома драматична личност, која не може а да не привуче историјског сликара.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..