Као дете слушао је песме птица у свом родном селу Јамна, у подножју Старе планине и по примеру свог деде почео је да израђује умањене варијанте музичких инструмената са којима се играо. Своје прво ћемане добио је 1969. године као поклон од оца. Био је срећан али то је било уједно и његово прво разочарање. Вратио се из школе и одмах покушао да извуче звук. Међутим ништа од тога – испоставило се да гудало није било премазано колофонијумом. Тако је све почело…
Данас је велики ћеманџија Ангел Добрев један од најстаријих и најпоштованијих чланова Оркестра народне музике БНР. Осим што свира пише и музику – компоновао је преко 200 комада, бави се педагошким радом и израдом ћеманета и …. проноси славу бугарске народне музике у свету.
„Ћемане уме да свакога развесели, разигра, расплаче. Дубоко урања у људску душу, његове мелодије причају приче на начин на који то други инструмент не може“, рекао је пре неколико година у интервјуу Радио Бугарској Ангел Добрев.
Више о овом нашем музичару и шта нам је испричао о естетском доживљају свирања на ћеманету можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..