Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вардарке преносе традиције младима и чувају нас

Румјана Белева удахњује нови живот предметима из бакине шкриње

4
Фотографија: Facebook /Vardarki

Почаст, тајанство, сакралност само су неке од речи којима можемо да опишемо емоцију која нас обузима када завиримо у бакину шкрињу. Додирујући платно које је она саткала, осећамо енергију прошлости, магију мотива, а бојама бојимо успомене на нека друга времена, на ведро плаво небо, поља обрасла златним класјем, румене образе бебе која спава у љуљци.


Вардарке, тако Румјана Белева зове „створења“ у чијој изради користи ствари које је пронашла у бакиној шкрињи а чува их иза стакла као нешто најдрагоценије. Инспирација за назив било је не само презиме њене мајке – Вардарова, него и глагол „вардити“ (вардати) који значи чувати, пазити. Тако Румјана помоћу плетене чипке, везеног платна и декорације успева да створи „чуварице“ које негују и преносе традиције с колена на колено.

Румјана Белева
„Ја сам одрасла у таквој средини – моје баке и тетке су шиле и плеле,“ прича Румјана. „И пошто сам се одавно упознала са везом, одлучила сам да је дошло време да га на елегантнији начин вратим у наш свакодневни живот. Израдила сам стилизоване женске фигуре Вардарки као израз поштовања према Бугарки која је чувар сакралног знања и мудрости. Она је имала знање о Свемиру, природи, живела је у складу са светом који нас окружује. А на крају дана је стечено искуство и научено преточила у вез молећи за здравље и берићет. У везу је кодирана велика енергија која чува дом.“

„Учитељ Петар Данов је говорио да је у уметности веза скривено хиљаде душа,“ каже Румјана Белева и додаје: „И заиста, то су душе жена које су га израдиле, жена које су га сачувале и пренеле будућим генерацијама у аутентичном изгледу. У изради веза, у порукама које он носи, у свему се може видети магија. Није случајно што се вез на бугарским традиционалним ношњама правио на одређеним местима пошто је имао заштитну функцију. Вез је красио крајеве кошуља, рукаве, крагне јер су стари људи веровали да је одавде долазило зло.“


Румјана Белева у свом раду развија четири тематске линије. У изради нежних анђела користи свилени конац, а дугу косу и плетенице израђује од вуне. Севастократорке, које су инспирисане фреском у Бојанској цркви на којој је Десислава приказана са супругом севастократором Калојаном, делују господски у украшеној шареним каменчићима, брошевима и минђушама одећи. Најновије су Калиманке (крсне куме).

Упркос томе што су направљене од старих материјала, Вардарке су савремена „бића,“ категорична је Румјана.


Колико смо се променили и како су се традиције, сујеверја и веровања прилагодили данашњици?

„Нисмо се много променили и последњих година смо сведоци повратка традицијама,“ сматра Румјана Белева. „Људи као да су се пробудили и желе да кроз традиционалну одећу, вез и чипку упознају своје корене. А корени су генетско памћење, они су тамо где је душа одабрала да се роди,“ рекла је на крају разговора Румјана Белева.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook /Vardarki



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10

Бугарско приморје домаћин Светског првенства у фолклору

XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..

објављено 29.8.24. 07.35