14. фебруара део западног света слави Светог Валентина, односно Дан заљубљених, који већ обележавају и многи Бугари. Али на тај дан ми имамо стародавну традицију – славимо Тривундан – православни празник у част Светог Трифуна који од 1968. г. Бугарска православна црква обележава 1. фебруара по Грегоријанском календару, међутим у народу је задржана традиција прославе према јулијанском календару – 14. фебруара.
И тако ми имамо изванредну прилику да бирамо који ћемо празник данас славити, али свакако ћемо наздравити чашом доброг вина.
Грожђе и вино су одувек заузимали посебно место не само на трпези већ и у духовном свету Бугара. Грожђе ужива посебно место у нашој ритуалној пракси. Вино је тесно повезано са народним веровањима и обичајима нашег народа. Познато је да нема свадбе без вина и кола. Пре него што уђу у свој нов дом, младенци попију вина како би живели у љубави и слози. Да би се лакше породила, трудници такође дају мало вина, а новорођенчету се поред огњишта симболички дају прве капи вина како би било здраво и црвено. Вино присуствује и у погребним обредима.
Међу свим обичајима и обредима везаним за грожђе и вино најважније место заузима ритуално орезивање прве лозе и заливање понеког чокота вином на Тривундан – да би лоза бујала, људи били здрави и да би се родио добар род.
Више о грожђу и вину у бугарском фолклору можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Весела Крстева
Уредила и превела. Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..