Предизборна кампања за редовне парламентарне изборе заказане за 4. април још није почела, али експерти и политички посматрачи већ прогнозирају исход трке. За сада су то, пре би се рекло, прогнозе о карактеру предстојеће кампање него о идејама и политикама које ће бранити поједине политичке снаге. Разлог томе је врло једноставан – још нису познате нити изборне листе, нити програми кандидата за народне посланике у 45. сазиву Народног собрања. Сведоци смо једне необичне ситуације. Криза коју је изазвала пандемија коронавируса подстакла је страх за опстанак у комбинацији са борбом за власт. То су, с једне стране, сасвим природна људска осећања, али с друге су и одлазак у крајност који се у мирнијим временима могу контролисати, али с пандемијом су постали доминантни и то ће неминовно трајати још неко време, рекао је у интервјуу БНР социјални антрополог Харалан Александров:

„Сматрам да ће бугарски народ ставити све политичке актере у режим преговора, упркос критикама које упућују једни другима,“ каже он у разговору за БНР. „То ће се догодити пошто је врло могуће да нови парламент буде доста шаролик, дакле, биће различитих гледишта, расположења, емоција и визија будућности. Нема сигурнијег начина за стабилизацију једног друштва него да се представе све тачке гледишта. Наравно, како би до тога дошло, потребне су зрелост, мудрост и спремност на прихватљиве компромисе међу политичким играчима.“

Упркос изразитом лидерству које показује свака од партија у трци за републички парламент, не смемо потценити председника земље, без обзира на то што није на челу неке политичке формације.

„Без сумње, он ће бити лидер критичне перспективе за дешавања у Бугарској,“ објашњава Харалан Александров и додаје: „Превише људи у Бугарској на изразито болан начин доживаљава стварност, они одбијају да је прихвате. Имају осећај да је наш свет несавршен, посебно када га упореде с оним развијенијих друштава. Дакле, њима је потребно такво лидерство које ће држати тај курс, и у том смислу шеф земље се одлично сналази.“

Сличан тренд расположења јавности је потпуно оправдан имајући у виду да је више од деценије једна од партија „дежурни“ учесник у управљању земљом.

„ГЕРБ је изградила феудални модел социјалистичког типа и тиме се срасла са државом и не може да живи ван власти. Тако да, она ће учинити све што је могуће, помоћу државних установа које је „окупирала,“ да избори не буду поштено одржани,“ прокоментарисао је политиколог Евгениј Дајнов за БНР.

Неприхватање модела владајуће странке могло би да доведе до тога да њени симпатизери гласају за неку другу партију како би нарушили хегемонију ГЕРБ у неким деловима земље и зауставили Борисова, сматра Дајнов. У вези са тим да ли ће предстојећи избори бити поштени и фер, Дајнов је био категоричан да је једини лек против „корпоративног гласања,“ којим се може послужити свака већа партија у одређеним деловима земље, максимална мобилизација бирача који да остваре своје право гласа.

Припремио: Јоан Колев

Извор: Хоризонт – БНР – Силвија Великова, Петар Волгин

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, лична архива