Асоцијација индустријског капитала Бугарске представила је Националну мапу неформалне запослености коју је израдила. Управо непријављен рад је најраспрострањенија „сива“ пракса која је забележена на тржишту рада у Бугарској. Пројекат је део напора пословних кругова за побољшање приступа запошљавању и спречавање праксе рада на црно.

Током последњих година примећује се тренд смањења сиве економије у Бугарској, показују подаци које је објавила Асоцијација индустријског капитала. Од 2010. године организација прати кретање сиве економије помоћу индекса „Бела економија.“ Према прикупљеним подацима, ако је у 2010. години сива економија чинила 36,65% привреде Бугарске, данас она представља 21,48%. Упркос позитивном тренду, она је и даље знатно изнад европског просека. Држава треба да настави напоре у том правцу јер сива економија оптерећује коректне компаније тако што их лишава конкурентних предности и наноси штету запосленима. То је рекао председник Управног одбора Асоцијације Васил Велев на округлом столу на тему „Презентација и разматрање Националне мапе неформалне запослености“ који је одржан у организацији Асоцијације индустријског капитала. На форуму су учествовали представници државне управе, струковних и грађанских организација, послодавци и запослени.

Експерти који истражују и проучавају узроке појаве и развоја сиве економије били су категорични да је пандемија коронавируса доказала потребу за пријавом радника и прихода. Они који нису пријавили своје приходе, немају право на државну помоћ. Око тога су се сложили и заменици министара рада и социјалне политике и финансија Лазар Лазаров и Маринела Петрова који су такође присуствовали округлом столу. Према анализама Асоцијације, најугроженији су сектори трговине и поправке аутомобила и мотоцикала, грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, транспорта, складиштења и поштанског промета, хотелијерства и ресторатерства, екстрактивне индустрије.

Стручњаци су као основни облик супротстављања неформалној запослености предложили да се изврши преглед и осавремењивање радног законодавства у циљу стварања правних предуслова за спречавање рада на црно и смањење интересовања за такве и сличне праксе. Други предлог је да радник или запослени буде обавезан да сам уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање. Тренутно 60% трошкова доприноса покрива послодавац, а радник сноси преосталих 40%. Тиме се очекује да ће се економско интересовање послодавца за непријављен рад у знатној мери смањити, а економско интересовање радника за рад у радном односу ће се повећати, уз то ће имати редовно уплаћене доприносе на пуни износ плате.

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова