Копривштица – живописан градић у подножју планине Средња гора, дочекује госте својим калдрмисаним уличицама и кућама из доба Националног препорода Бугарске офарбаним у јарке боје и скривеним иза високих камених зидова. Ово је један од мало бугарских градова који су сачували свој аутентични облик из доба пре ослобођена земље од османске владавине 1878. године. Један од разлога за то је чињеница да за разлику од већине насељених места код нас, за време Априлског устанка (1976) Копривштица није спаљена. Када су Турци напали град и запретили да ће га спалити а становништво побити, имућни житељи Копрившице су сакупили новац и њиме откупили живот мештана.
Данас се поносимо овим архитектонским бугарским драгуљем који одише историјом и легендама. Копривштица својим гостима прича приче о национално-револуционарним борбама бугарског народа за ослобођење од османске владавине. У овом планинском градићу рођени су истакнути Бугари чије су куће данас претворене у музеје.
Више о овом нашем градићу у западном делу земље може сазнати ОВДЕ.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..