Копривштица – живописан градић у подножју планине Средња гора, дочекује госте својим калдрмисаним уличицама и кућама из доба Националног препорода Бугарске офарбаним у јарке боје и скривеним иза високих камених зидова. Ово је један од мало бугарских градова који су сачували свој аутентични облик из доба пре ослобођена земље од османске владавине 1878. године. Један од разлога за то је чињеница да за разлику од већине насељених места код нас, за време Априлског устанка (1976) Копривштица није спаљена. Када су Турци напали град и запретили да ће га спалити а становништво побити, имућни житељи Копрившице су сакупили новац и њиме откупили живот мештана.
Данас се поносимо овим архитектонским бугарским драгуљем који одише историјом и легендама. Копривштица својим гостима прича приче о национално-револуционарним борбама бугарског народа за ослобођење од османске владавине. У овом планинском градићу рођени су истакнути Бугари чије су куће данас претворене у музеје.
Више о овом нашем градићу у западном делу земље може сазнати ОВДЕ.
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..