Стигао је март, пролеће званично ускоро почиње, а с буђењем природе буди се и наша инспирација и осећај за лепоту коју покушавамо да уведемо у своју свакодневицу. У прошлости су Бугарке хладне и мрачне зимске дане бојиле тако што су везле кошуље, столњаке или су плеле чипку. Користиле су памучан или свилени конац: што је тањи конац, то је финија чипка која је красила рукаве, деколтее и мараме.

Чипка и данас има своје место у модерном свету – њоме се украшавају не само одећа, већ и салвете, постељина, шалови, праве се прекривачи и столњаке од чипке, различити модни детаљи и накит, па чак и слике.

У Бугарској су према техници израде позната два типа чипке – калоферска и шивена чипка или чипка на иглу „кене“. Која је разлика између њих, можете сазнати из прилога Десиславе Семковске „Уметност израде чипке још увек чува тајне“

У граду Калоферу који је у Руско-турском рату (1877-1878) спаљен и сравњен са земљом чипка је постала главни извор преживљавања. Мештани су је звали „бела магија.“ О традицијама израде калоферске чипке која се код нас појавила крајем 19. века можете нешто више научити из прилога Гергане Манчеве „Калоферска чипка као симбол воље заопстанком у тешким временима.“

Припремила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова