Очекује се да на предстојећим парламентарним изборима гласа скоро 200.000 Бугара ван матице. Али већина њих, због законодавног ограничења, неће успети да оствари своје право гласа.
Ограничење које је уведено 2016. године, у складу с којим се у свакој земљи ван ЕУ може отворити највише 35 бирачких места, нарушиће пре свега права Бугара који живе у Великој Британији, Турској и Сједињеним Државама. Права гласа ће бити лишено више хиљада сународника, поготово ако се узме у обзир да се очекује велика излазност бирача из дијаспоре на изборе. Многи Бугари који живе у иностранству потписали су петицију за укидање ограничења броја бирачких места, али ниједан посланик, упркос свом праву да покрене законодавну иницијативу, није поднео амандман на Изборни законик.
„Та баријера тежи ка остваривању идеолошког циља и главни задатак јој је да ограничи право гласа нашим сународницима у Турској,“ каже Димитар Иванов, глобални координатор Мреже привремених одбора Бугара у иностранству за изборе. „Законик је измењен под огромним притиском Уједињених патриота са идејом да се на тај начин штити земља. Али, у ствари, не може да се једна држава брани од својих грађана, то би било смешно.
Само у Великој Британији, где су поднети захтеви за отварање 75 бирачких места, право на глас неће моћи да оствари више од половине наших сународника који су изразили жељу да гласају јер неће моћи да оду до удаљених бирачких места.“
Друга препрека за бираче из дијаспоре биће и мере које су поједине земље увеле због пандемије коронавируса и које ће можда пооштрити током Ускршњих празника.
„Многе земље су поставиле питање: зашто Бугарска организује изборе на традицоналан начин уместо да се гласа путем поште или електронским путем,“ рекао је Димитар Иванов и додао: „Постали смо предмет шале због одлуке да се придржавамо традиционалног приступа спровођењу избора у време пандемије. Одсуство жеље кључних политичких фигура да било шта промене како би интегрисале 1,5 млн бугарских грађана израз је великог неповерења и доказ немогућности политичке класе да успостави контакт с тим људима. Јер ми, Бугари у иностранству, имамо веће захтеве пошто видимо како функционишу најразвијеније земље света.“
У видеу снимљеном испред зграде Сталног представништва Бугарске у Бриселу Бугари у иностранству кажу да ће предстојећи избори и одзив бити историјски. Многи млади Бугари који живе у иностранству прошлог лета су током антивладиних протеста први пут гласно изнели своје захтеве. „Али пошто нико није чуо њихов глас, то је изазвало бес и жељу грађанског друштва да се реваншира политичкој елити,“ каже Димитар Иванов.
По његовим речима, Бугари у иностранству немају посланика којег су они изабрали и који би био одговоран пред њима, јер по закону нема изборне јединице „Иностранство.“ Упркос томе, наши сународници у иностранству су веома активни у подношењу пријава за гласање на изборима 4. априла. Према подацима ЦИК, тренутно њихов број премашује 77.100, тј. скоро дупло више у односу на прошле изборе када их је било нешто изнад 45.000. Рок за подношење пријава за гласање у иностранству истиче у 24.00 часова по бугарском времену 9. марта. До сада је највише пријава стигло из Турске – 18.270, Велике Британије – 14.300 и Немачке – 11.496. 13. фебруара ће бити познато у којим ће градовима ван Бугарске бити отворена бирачка места.
„Политичка слагалица ће се пресложити и ми бисмо волели да убрзамо тај процес. Потребни су нам убрзан развој и прави резултати. Очекујемо да партије предложе конкретне мере за мобилизацију људског потенцијала, чији битан део чинимо ми, Бугари у иностранству,“ био је категоричан Димитар Иванов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, архива, лични архив
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..