Прошло је 85 година од оне недеље у којој је помоћу краткоталасног радио-предајника Бугарски национални радио почео емитовање програма за иностранство који су могли слушати у Европи, Северној Африци и Северној Америци. На почетку је програм био на есперанту, језику који носи у себи идеју о уједињењу, познању, новаторству и радозналости људи који праве тај програм. „Радио нас је учио да не мрзимо,“ рекао је својевремено Петар Увалијев. Ове речи се попут романтичног еха уплићу у личну и професионалну причу новинара Соње Касаветове.

„У младалачким годинама сам случајно наишла на књигу француског писца Жака Ремија „Кад би сви момци света…“ У књизи се говори о једном трговачком броду, чија се посада разболела од смртоносне болести, због чега су земље одбијале да га приме у своје луке. Тада је командант брода, који је био родољубац, ступио у контакт са родољупцима из целог света и тако је организована мрежа људи који су желели да помогну посади.“

Ова књига је оставила толико снажан утисак на Соњу да је се она касније, због различитих повода, често присећала. И када ју је пре више од 30 година животни пут одвео на Радио Бугарску, који се тада звао Програм за иностранство БНР, помислила је да је то знак и изазов судбине.

„Сву ту романтику, тај осећај блискости међу људима осетила сам већ првог тренутка када сам почела радити на радију и посебно у Редакцији програма на бугарском језику. Тада, током 80-их година минулог века, наше емисије су биле намењене бугарској економској емиграцији, која се догодила током 30-их година, и њиховим потомцима. И упркос тешкоћама и условности идеолошког времена, у основи мог рада, све до последњег дана, био је и остао осећај повезаности међу људима. Стварање заједнице од срдачних и знатижељних људи који желе да се врате својим коренима и свему ономе што им је недостајало током година проведених далеко од Бугарске, јер је тада свет заиста био затворен и могућности кретања су, у сваком смислу, биле врло ограничене.“

Соња Касаветова је на челу Редакције програма на бугарском језику Радио Бугарске била више од 15 година и сматра да је друштво у неку руку дужник Програму за иностранство БНР. Не треба да нас чуди то што током година многи људи нису знали, нити су се упознали са идејом тог програма, са његовим особинама као производ који је намењен иностранству, а самим тим и популарнији ван земље.

Услови које сад морамо узети у обзир повезани су са идеологијом нових технологија, а могућност да аудиторијум сам бира оно што га занима Соња сматра веома узбудљивом.

„Аудиторијум више није инертан. А то је од посебног значаја за БНР као јавни сервис јер је његов главни циљ усавршавање друштва. Не ради се само о његовом доприносу повећању знања грађана већ и о подстицању моралних вредности. Стога мислим да је повратна информација највећи успех савремених технологија,“ каже Соња Касаветова.

На питање шта би пожелела колегама са Радио Бугарске Соња Касаветова је одговорила:

„Увек смо били део света. Границе нам никад нису биле проблем, нити велика растојања или ограничења. Људи који су радили и раде на Радио Бугарској имају независан, слободан дух и желим им да остану такви, да сачувају осећај за авантуру,“ рекла је Соња Касаветова на крају нашег разговора. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова