Беле покладе увек падају у недељу – седам недеља пре Ускрса, а од следећег дана почиње Васкршњи пост. Некада су се током целе последње недеље пре Великог поста људи дружили и веселили, окупљали су се за трпезом, играла се кола, везиване су љуљашке, јер док траје пост, није дозвољено да се приређују весеља. Последње припремне седмице пре почетка Васкршњег поста се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа тако да су домаћице спремале јела и десерте од млека, сира, јаја итд.
Празник Беле покладе је у народу још познат као Сирне покладе, Проштене покладе или Прочка, јер се на тај дан опраштају свађе и увреде. Обичај је да синови и кћери обилазе родитеље, а младенци кума – носе им неки поклон и траже прочку да би могли да часно започну пост. Велике породице се окупљају и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже "Опрости ми,...", а одговара – "Нека ти је просто, ...".
Ова традиција се и данас чува у Бугарској. О њој, о ламкању, о празничној трпези на Беле покладе можете прочитати више ОВДЕ, а имаћете прилику и да чујете две бугарске народне песме.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..