У складу са епидемиолошком ситуацијом и Наредбом министра туризма Маријане Николове уводе се јединствене мере заштите од коронавируса које ће важити током предстојеће летње туристичке сезоне. Циљ је да се гарантују здравље и безбедност туриста, а Бугарска да одбрани статус безбедне дестинације.
Мере се односе на све врсте туризма.
Прописане мере су следеће:
Обавезно ношење заштитне маске у затвореном јавном простору, уз држање физичке дистанце између лица од најмање 1,5 м.
У хотелима и другим смештајним објектима ће на видљивим местима бити истакнута обавештења о максималном броју гостију.
У случају сумње да је гост хотела заражен коронавирусом, он ће бити изолован у просторији предвиђеној за такву ситуацију. Објекат неће бити стављен у карантин.
У складу са правилима, посетиоци обезбеђених плажа морају да држе међусобну дистанцу од најмање 1,5 м.
У слободним зонама на површини од 20 квадратних метара могу бити највише 2 особе или чланови једне породице.
Један сунцобран могу користити највише две особе или чланови једне породице.
У ресторанима и другим локалима препоручљиво је да гости маске не скидају до доношења хране на сто, као и да их ставе кад заврше са ручком.
Мере ступају на снагу 1. маја 2021. године.
По речима министра туризма Маријане Николове, тренутно је 82.000 од скоро 150.000 запослених у сектору туризма изразило жељу да се вакцинише против Ковида-19.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бугари су у августу 2025. г. остварили 1.079 милиона путовања у иностранство, што је за 19,4% више у односу на август 2024. г, показују подаци Националног завода за статистику. Бугари најчешће путују у Грчку – 314.8 хиљада, Турску - 286.7 хиљада,..
На самом врху брега Сахат тепе, једног од седам узвишења на којима се простире град Пловдив, недавно је откривен реконструисани антички водени сат – клепсидра. Једини сат ове врсте у нашој земљи, који је монтиран на отвореном, постао је најновија..
На свега пет километара од Великог Трнова, у живописном селу Арбанаси, налази се један од најлепших и најзначајнијих тамошњих храмова – Црква Рођења Христовог. Ова богомоља спада међу ретке сачуване православне храмове из периода с краја XVI и почетка..