Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

92 године спелеологије у Бугарској

18. марта 1929. године основано је прво Спелеолошко удружење у Бугарској. Од 1975. године до наших дана домаћи спелеолози попуњавају  Главни регистар бугарских пећина који садржи мапе и податке о преко 6.000 истражених пећина.

„Преокупирани коронавирусом, као да смо заборавили датум на који су постављени темељи бугарске спелеологије, али вратимо се историји, јер она не почиње од нас!” – читамо на специјалној интернет страници спелеолога из Бугарског спелеолошког удружења. Тамо они пишу и о „сладости коју осећа човек док посматра нерукотворне подземне лепоте пећина“ и наводе да није само то привлачна снага спелеологије.

Пећине и данас крију „беле флеке на планети“ на које људска нога још није стала. Оне су и последње уточиште романтичних особа које траже нетакнута, чиста и тиха места у природи. Људима истраживачког духа спелеологија још увек пружа могућност за нова и нова открића. Године 1937. је Димитар Тишин – један од првих пећинара који су ушли у пећину „Субата“ (“Субаттъ”) у околини града Котела, дубоку 58 метара, овако описао свој улазак тамо:  

”Запљуснула ме вода. Из воде ми је вирила само глава. Тешко се дисало. Опрезно сам начинио пар корака напред. Ушао сам у велику тамну дворану и шта да видим – чудо!  Таваница и зидови украшени су недирнутим људском руком сталактитима и сталагмитима. Као да је овде радило на десетине врсних вајара....” 


Данас бугарска спелеологија бележи изузетан развој на Балкану. Наша земља игра водећу улогу и у сфери пећинског спасавања. „У појединим областима бугарска спелеологија је лидер не само на регионалном нивоу, него и у светским размерама“ – каже тим поводом доцент Јавор Шопов, председник Бугарске спелеолошке федерације.

Спелеолози сматрају себе посебном врстом људи, јер напуштају удобан дом и породицу и одлазе да траже лепоту тамо где царује вечити мрак. Њихова љубав према суровим, неприступачним пећинама не зна за границе. О њиховом нелаком али занимљивом раду испричао нам је прошле године Димитар Паунов – спелеолог  са дугогодишњом праксом и бивши члан спелеолошког клуба „Алеко Константинов” у Софији. Његову причу можете прочитати ОВДЕ.  

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Бугарска спелеолошка федерациjа и доц. Jавор Шопов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Сутра почиње Међународни семинар бугарског језика и културе у Великом Трнову

Међународни летњи семинар бугарског језика и културе, 48. по реду, почеће у понедељак, 14. јула, на Великотрновском универзитету „Св. Ћирило и Методије“, а до 3. августа ће на семинару учествовати око 100 студената, професора и истраживача из области..

објављено 13.7.25. 13.25
М2

Астрофизичари са Универзитета у Софији са новим открићима

Научници са Катедре за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ су проучавали звездано јато М2, које се сматра једним од најстаријих звезданих јата у нашој галаксији. Звездано јато је скуп звезда које се на окупу држе узајамним..

објављено 13.7.25. 12.05
Мост Пон-Неф у Паризу

Трг у Паризу биће назван по уметничком пару Кристо и Жан-Клод

Трг у француској престоници ће понети име по истакнутом бугарском сликару и творцу Христу Јавашеву – Кристу и његовој супрузи Жан-Клод де Гијебон, преноси БГНЕС. Градоначелница Париза Ан Идалго и Градско веће једногласно су усвојили предлог да Трг..

објављено 12.7.25. 11.05