Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

На Благовести славимо почетак људског спасења

Фотографија: архива

„Без Благовести немогуће је Васкрсење. Не може једно дело уродити плодовима, ако га не започнемо. На тај дан славимо спасење људског рода.“ Овим речима је богослов проф. Иван Желев описао место и значај данашњег празника у календару православних хришћана. То је дан када је Архангел Гаврило Пресветој Деви Марији јавио благу вест да ће бестелесно зачети од Духа Светога и родити Сина Божјег. На данашњи дан објављен је долазак Спаситеља на овај свет, долазак Исуса Христа који прима тело и природу људску да је просвети и освети.

Без обзира на то што нас дели више од две хиљаде година од овог јеванђеоског догађаја, свако може да буде носилац радосне вести за оне који су своје очи и уши за њу затворили. „Понекад су људи највећи непријатељи себи самима,“ каже проф. Желев и додаје: „Стога треба да се блага вест шири. На тај начин ће се очи, уши, а можда и срца људи отворити и они ће у себе примити Спаситеља. Јер спасење није апстрактни филозофски појам, оно је реалност коју свако може доживети.“

У прошлости су Благовести обележаване и као Дан мајке.

„Пресвета Дева Марија, коју зовемо Богородицом, представља оличење жене и мајке која је свој живот подредила Сину и која није живела поносећи се, већ носећи одговорност за своје Богомајчинство. Чистота, смирење и достојанство су особине које сваки човек треба да има,“ каже проф. Желев у интервјуу Радио Бугарској које можете да прочитате ОВДЕ.

Припремила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Благовести – обећана љубав Божија се остварује

Благовести је дан када се испуњава Божије обећање о спасењу душе људске од вечних мука таме. Његова порука је да нас Бог воли, каже отац Божидар Маринов из софијског храма Воздвижења Часног Крста Господњег, а да бисмо осетили ову свепраштајућу љубав,..

објављено 25.3.25. 10.00

Долнослав – заборављена цивилизација старија од Троје, савременик Сумера

Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда , где се сусрећу равница и планина , археолози су открили остатке праисторијских насеља која..

објављено 18.3.25. 12.45

Протођакон Љубомир Братоев: Прва богослужења на бугарском у Берлину била су у салону наше амбасаде

Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..

објављено 4.3.25. 11.30