„Без Благовести немогуће је Васкрсење. Не може једно дело уродити плодовима, ако га не започнемо. На тај дан славимо спасење људског рода.“ Овим речима је богослов проф. Иван Желев описао место и значај данашњег празника у календару православних хришћана. То је дан када је Архангел Гаврило Пресветој Деви Марији јавио благу вест да ће бестелесно зачети од Духа Светога и родити Сина Божјег. На данашњи дан објављен је долазак Спаситеља на овај свет, долазак Исуса Христа који прима тело и природу људску да је просвети и освети.
Без обзира на то што нас дели више од две хиљаде година од овог јеванђеоског догађаја, свако може да буде носилац радосне вести за оне који су своје очи и уши за њу затворили. „Понекад су људи највећи непријатељи себи самима,“ каже проф. Желев и додаје: „Стога треба да се блага вест шири. На тај начин ће се очи, уши, а можда и срца људи отворити и они ће у себе примити Спаситеља. Јер спасење није апстрактни филозофски појам, оно је реалност коју свако може доживети.“
У прошлости су Благовести обележаване и као Дан мајке.
„Пресвета Дева Марија, коју зовемо Богородицом, представља оличење жене и мајке која је свој живот подредила Сину и која није живела поносећи се, већ носећи одговорност за своје Богомајчинство. Чистота, смирење и достојанство су особине које сваки човек треба да има,“ каже проф. Желев у интервјуу Радио Бугарској које можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..