Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Млади Бугари

Ученик Стојан Дрндев кренуо стопама Њутна и Ајнштајна

Стоjан Дрндев
Фотографија: лична архива

Бугарска се може похвалити бројним достигнућима у науци и својим талентованим младим људима. Један од њих свакако је Стојан Дрндев, ученик Професионалне гимназије специјализоване за учење страних језика „А. С. Пушкин“ у Варни.

Упркос томе што има само 18 година, списак достигнућа Стојана Дрндева у области физике је позамашан. Стојан је вишеструки победник републичке олимпијаде из физике. Љубав према физици букнула је још у предшколском узрасту када му је отац испричао о привлачењу магнета. Тада је Стојан схватио да је физика у основи скоро свега што се дешава у Васиони. И физика је постала његов животни позив. Убрзо након тога уследио је и први сусрет са чувеним професором физике Тедосијем Теодосијевим. И дан данас похађа његове школе и један је од његових омиљених ђака.

Осим физике Стојана Дрндева занимају историја, филозофија, поезија. Верује да је филозофија темељ свих наука. 2019. године је присуствовао семинарима које је организовао ЦЕРН у Женеви где је успео да се упозна са изврсним научницима те види како се изводе експерименти о којима је раније само слушао. Годину дана касније надарени ђак из Варне нашао се међу шест ученика изабраних од укупно 7.000 кандидата из целог света за учешће у међународном кампу који је одржан у организацији Универзитета у Кембриџу.

„Обука је одржана онлајн. Како би ме изабрали требало је да припремим кратак видео – у трајању од 3 минута, у коме да објасним чиме конкретно желим да се бавим на пољу физике. Ја бих волео да се посветим квантној физици – брзини и светлости. То је, изгледа, фасцинирало жири. Одлучио сам да разрадим пројекат на тему ентропије и термодинамике, а уз подршку мог ментора проф. Саула Џоунса написао сам докторску дисертацију на исту тему,“ каже Стојан у разговору за Радио Варну – БНР. 

Како би наставио своје школовање, Стојан је конкурисао за упис на четири водећа универзитета у Великој Британији и сви су га примили. Нажалост, не може да искористи ту прилику јер су после Брегзита школарине знатно порасле и његова породица није у могућности да плати те трошкове. Али то није зауставило младог истраживача и Стојан је одлучио да студије настави у домовини омиљене квантне физике – Немачкој. Планира да упише Технички универзитет у Минхену.

Као ученик, коме престоји да заврши своје средње образовање, Стојан је један од хиљада младих људи погођених ограничењима услед епидемиолошке ситуације.

„Сведоци смо глобалног експеримента који има за циљ да провери колико су људи одговорни,“ каже младић и наставља: „Тужно је то што се он претвара у директни напад на будућност планете – на младе људе. Мада оне који желе да нешто ново науче неће зауставити нити пандемија, нити ограничења.“

Према њему, свет је много напредовао, али оно што би он „избацио“ јесте ниски морал. Себи и свима би пожелео да будемо бољи људи, да се међусобно поштујемо и додао: „Људи треба да се пробуде и да схвате да је овај свет нешто заиста величанствено.“

Аутор: Иван Барбов, Радио Варна – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25