Млади људи су онај део бирачког тела до којег, упркос великим напорима, политичке партије тешко допиру. Испоставило се да подмлађивање партија није довољно за привлачење младих бирача. Потребни су озбиљни и сврсисходни напори како би их партије убедиле, а исто тако и више искрености и ангажованости да би се решили проблеми у области културе, образовања и омладинске политике.

Реч која се често може чути у разгворима младих о ситуацији у земљи јесте промена.

„Мој једини захтев је, без обзира на то колика су средства за то потребна, да ја и сви остали имамо будућност и шансу,“ рекао је у интервјуу Радио Варни – БНР 18-годишњи ученик Данијел Луканов.

На предстојећим парламентарним изборима ће гласати први пут, али већ зна шта му је најбитније:

„Ко жели да учествује у власти, треба прво да научи да њиме нико не управља. То је нешто што недостаје кандидатима.“

Жеља да изађу на изборе појавила се и код других младих људи који још увек нису одлучили кога да подрже. Али су убеђени да морају да гласају јер је излазак на изборе грађанска обавеза, показали су резултати анкете коју је спровео Валери Великов, новинар Радио Варне – БНР. 

„Ја ћу гласати јер ми смо млади и желимо да променимо тренутно стање, а једини начин да то постигнемо је да подржимо неког од кандидата без обзира на то хоће ли он ући у нови парламент,“ била је категорична 18-годишња Васкресија.

Упркос томе што није главна тема њихових разговора, Васкресија и њене другарице Викторија и Андреа прате политичка дешавања у земљи. Две девојке планирају да школовање наставе у иностранству, али кажу да све зависи од тога хоће ли се нешто променити у земљи. И упркос томе што свако има своју дефииницију речи промена, три ученице су навеле оно што им прво падне на памет када неко спомене ту реч: „Промена за младе људе је да не желе да оду из земље.“

Њихови другови Георги и Александар надају се да ће својим изласком на биралишта допринети сузбијању корупције и увођењу веће транспарентности и увида у рад власти. Своје право гласа ће остварити и Константин Праматаров који студира политичке науке и кинески језик у Бечу. По његовим речима, волео би да се једног дана врати у домовину, али дотле треба да се реши низ проблема у друштвено-политичком животу у Бугарској:

„Политичка ситуација у Бугарској је пародијска. Мислим на подршку младим људима који желе да се врате у земљу што би подстакло и развој наше привреде.“

Због свог дугогодишњег искуства социолог Мира Радева добро познаје психолошке профиле бирача свих узраста. Према њој, компетентност и одговорност су главни фактори који утичу на одзив младих људи на изборима:

„Кад човек има 18 година, жели да гласа јер је то нешто ново за њега. Али сва истраживања указују на то да људи у тој старосној групи показују релативно нижи ниво компетентности, што отежава њихов избор. У таквим случајевима траже помоћ од чланова уже породице, ако се у тој породици уопште прича о политици.“

Према Радевој, родитељство подстиче младе људе да гласају и тиме допринесу промени и побољшању квалитета живота у својој земљи.

„Тада почињу да размишљају о проблемима везаним за плаћање пореза, раст цена, мале плате, буџет, здравство, образовање. То их занима јер носе одговорност и обавезу да својој деци обезбеде бољи живот, почињу да усавршавају своје знање и вештине и самим тим постају активнији,“ рекла је Мира Радева.

Припремио: Јоан Колев

Извор: Радио Варна – БНР, интервју Валерија Великова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова