До избора за нови парламент, које сви оцењују као најважнији корак на путу наше земље наредне 4 године, остаје само неколико дана. Специфична особина данас је то што су поред многих непознаница на политичком плану на дневном реду и сложена питања везана за здравље и глобални ток пандемије коронавируса. Тако су убрзаним пулсом због пандемије и економске кризе коју је она изазвала бугарски политичари ушли у нову предизборну кампању. Она се не истиче по спектакуларним предизборним сукобима, али јој ни у ком случају не недостају увреде и вербални напади на политичке противнике. Медији поново, нехотице или намерно, постају простор за говор мржње без којег није прошла ниједна политичка кампања протеклих 30 година.

Разлика је у томе што је сада говор мржње једнаком страшћу усмерен против политичара и здравствених институција. Сваку изговорену медицинску тезу део грађана прихвата као директан напад на лична права и ограничење њихових слобода.  Друштвене мреже и сумњиви медији на интернету привлаче публику бомбастичним и у многим случајевима обмањујућим вестима и  конспиративним теоријама, зачињеним великом дозом говора мржње. Проблем је у томе, што збуњени човек, који сада много више времена проводи код куће испред рачунара, сам постаје жртва негативног говорења, лажних вести и неистинитих чињеница. Недавно је обелодањено да Комисија за заштиту од дискриминације строго прати употребу говора мржње и интервенише у случају потребе. „Међутим, тренутно друштво кључа од супротстављања а ова мржња је веома опасна, јер уништава добро име – личности и институција, супротставља људе на основу њиховог избора здравственог понашања“ – каже новинар и друштвени радник Јулијана Методијева, која истражује говор у медијима:

„Ако пажљиво погледамо ствари, видећемо да говор мржње код нас већ има нове објекте. У последње време  објекат вербалних напада су особе које се не слажу са политиком наше земље према Северној Македонији. Заслуга за то поново припада медијима, али и националистичким партијама. Оне су посебно активне на патриотском терену и тренутно показују негативан однос према овој нама суседној земљи из које нам узвраћају на исти начин – каже Методијева. – Постоји једна добро позната националистичка странка која још од 2005. г. посебно моделује говор мржње, а преко ње имамо и везу између говора мржње и кривичног дела из мржње које је тада почињено према муслиманским верницима у Софији. Жртва говора мржње су како наши суграђани – Турци, тако и бугарски Турци који су одавде прогнани 80. година минулог века. Када долазе да гласају, они из политичких разлога  постају предмет увреда. Тако се профилу Бугарина који се служи говором мржње, осим ксенофобије и непријатељства према туђем, сада додаје и националистичко говорење. Оно јача и шири се преко медија.”

Превела: Албена Џерманова