14. априла 1821. године рођен је велики препородитељ, револуционар и први идеолог борбе за ослобођење Бугарске Георги Стојков Раковски познат још као Георги Сава Раковски. Тешко да у бугарском XIX веку постоји друга личност коју тако снажно повезујемо истовремено са борбом за црквену и националну независност, за националну просвету и књижевност. „Раковски је необично крупна личност у епохи после Кримског рата. Био је човек импулсивног духа, имао је снажну вољу, био је фанатичан патриот, водио је буран живот посвећен идеалу – слободи Бугарске“ - пише Михаил Арнаудов, највећи истраживач дела и стваралаштва Раковског.
Раковски је аутор прве револуционарне поеме код нас „Горски путник”, која је издата 1857. године. У њој је борба хајдука приказана као појава у историјском животу нашег народа. Годину дана касније Раковски је створио „Први план ослобођења Бугарске“, у којем се Бугарима обраћа речима: „човек који нема грађанску независност, не постоји на овом свету“ и наводи да су „своју слободу Бугари изгубили мачем, мачем је сада морају повратити!”.
У априлу 1862. године он је у Београду образовао руководеће тело ослободилачке борбе - „привремено бугарско начелство”. Две године раније основао је лист „Дунавски лабуд“ који је заједно са листом “Бугарска дневница“ ударио темеље бугарске револуционарне штампе.
Године 1862. у Београду је Георги Раковски основао Прву бугарску легију – пук у чијем је саставу било око 600 младих Бугара, од којих су се неки у то време школовали у Одеси, Бечу и Београду. У легији су учествовали војводе, бивши хајдуци и будући организатори националне револуције, међу којима је био и Васил Левски.
Георги Раковски остаје у сећању Бугара и својим позивом за устанак од 1. августа 1862. године. У њему он пише: „…нека нико не чека да га неко други ослободи. Наша слобода зависи од нас!”
У данашњој Бугарској Георги Раковски је симбол патриотизма и просвете. Није случајно што су многе бугарске школе код нас и у иностранству назване по њему.
Саставила: Гергана Манчева
Превод: Албена Џерманова
Бугарска православна црква 18. августа обележава Успење Светог Јована РилскогЧудотворца, небеског покровитеља бугарског народа. Рођен око 876. године у селу Скрино, у Осоговској планини, он је био једна од најзначајнијих фигура у Средњем веку..
Археолози су приликом грађевинских и рестаурацијских радова на северном крилу Националне уметничке академије у Софији пронашли античку гробницу – део источне некрополе некадашње Сердике. Језгро некрополе налази се испод и око храма Свете Софије..
Бугарска православна црква и верници 15. августа обележавају успомену на смрт Божије мајке. Дан њеног Успења (уснућа) један је од најпоштованијих хришћанских празника на овом поднебљу. Три дана пре свршетка земаљског живота Пресвете Богородице, док је..