Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Зашто из туристичког сектора очекују забрињавајући одлив туриста из наших морских одмаралишта за Ускрс?

Из Варненске туристичке коморе су позвали Владу да предузме хитне мере за спасавање сектора туризма уочи Ускршњих празника

Фотографија: Венета Николова

Ове године ћемо за Ускршње празнике имати 5 нерадних дана (од 30. априла до 4. маја). Попуштање противепидемијских мера у земљи тешко да ће помоћи туризму – једном од сектора које је пандемија најснажније погодила, да узме гутљај ваздуха. Запослени у њему алармирају да уколико власти не предузму хитне мере, бугарска одмаралишта ће сада за Ускрс бити још празнија од прошле године.

На пример, цело наше северно Црноморје рачуна претежно на румунске туристе, који се по традицији одмарају код нас и то не само за Ускршње празнике. Сваке године око 200 хиљада Румуна проводи одмор у нашим летовалиштима. Међутим, тренутно су скупи PCR тестови и одсуство јасних правила уласка на територију Бугарске буквално стопирали резервације, сазнајемо од Илина Димитрова – председника Варненске туристичке коморе.

„Веома је важно да Министарство здравља под хитно донесе правила уласка страних држављана у Бугарску, јер се више нема куд – каже Илин Димитров.– Треба усвојити и правила за чартер летове везано за исплату субвенције од 35 евра по седишту, морамо ојачати маркетиншку стратегију а важна је и брза вакцинација запослених у сектору. Јер све земље око нас раде то, само ми заостајемо!“


По речима председника Варненске туристичке коморе, тренутно наши конкуренти – Турска и Грчка, су се са румунском владом договорили о условима уласка туриста из Румуније, укључујући и то да ли ће морати да имају PCR тест.  Али Бугарска није начинила тај важан корак. Зато и за Ускрс скоро да немамо резервације из иностранства. „Све ће се решавати по систему Last minute, тј. последње недеље пре Ускрса“ – сматра Илин Димитров.

Ускрс је од посебног значаја за туристички сектор, јер се око тог празника одређује када ће хотелијери отворити после дуге зиме и када за њих почиње летња сезона. Рецимо, овог пролећа се веома мали број хотела у Златним песцима спрема за отварање, рекао је још Илин Димитров. Туристички сектор више не рачуна да ће Бугари да попуне капацитет, као што је било прошлог пролећа када се није могло путовати у иностранство.

Шта је различито ове године?


Бугарски туристи ће чинити до 30% укупног броја туриста које ми можемо дочекати – објашњава Илин Димитров. – Али они ни на који начин не могу да спасе сезону! Јер ове године и Грчка, и Турска имају правила за Ускршње празнике сагласно којима вакцинисани грађани и они који су прележали Covid-19 могу да у тим земљама бораве чак и без PCR теста! Тако да ја очекујем и одлив бугарских туриста. Они су прошле године остали у Бугарској, а неки су чак за себе поново открили нашу земљу. Међутим, сада суседне нам земље имају веома привлачне понуде“, рекао је у закључку председник Варненске туристичке коморе.

Фотографије: Венета Николова

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10