„Желимо да поставимо војне споменике на територији Северне Македоније, али се разговори о томе тешко одвијају“, изјавио је у интервјуу програму „Хоризонт“ БНР Иво Антонов из Министарства одбране. Проблем није у нечињењу Бугарске, већ у препрекама које ствара Скопље, прокоментарисао је експерт и подсетио да је за слободу Македоније погинуло 175.000 Бугара.
„Све што смо тамо успели да направимо – сваки споменик, сваки камен је велики успех који је резултат пуно рада и дипломатских напора“, подвукао је Антонов.
Он је рекао да озбиљан успех представља обнављање чесме-споменика пуковнику Константину Каварналијеву, који је погинуо 1913. г. спасавајући становништво Дојрана. Антонов је још истакао да су споменик обновили локални македонски мајстори и фирме, што показује да проблем није у људима, већ у властима.
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..