Народно собрање са најкраћим мандатом у нашој новој историји.

Овим речима се најлаконскији може описати рад последњег бугарског парламента. За мање од месец дана народни посланици су одржали 8 седница. Због Covid-19 део 240 посланика није успео да присуствује ни једној од њих, а на првој седници неки су заклетву положили онлајн.

Рекордно кратки мандат обележила је огромна доза популизма, који ни на који начин не помаже парламентаризму, категоричан је посланик из редова Покрета за права и слободе Халил Летифов.

„О томе сведочи огроман број, њих преко 70, поднетих Нацрта закона – изјавио је Летифов у интервјуу БНР. – И све то имајући у виду да није ни начињен покушај састављања Владе. Основни проблем који смо уочили било је то да нико ни са ким не разговара.“

45. сазив Народног собрања је усвојио само један Предлог закона – о изменама и допунама Изборног законика, који је изазвао различита тумачења, изјавио је БНР проф. Тодор Галунов, професор политологије на Универзитету у Великом Трнову. По његовом мишљењу, парламент је показао да „садашња генерација бугарских политичара тешко ради у условима консензуса“: „Као да се у бугарском политичком друштву и даље жива идеја о постојању једне снажне партије и крхке опозиције која јој не би много сметала“ – каже проф. Галунов.

Свака од 6 политичких снага у парламенту је законодавну делатност претворила у пропаганду и предизборну кампању – наводи у интервјуу Радио Бугарској политиколог Татјана Буруџијева. Иако се очекивало да ће ово Народно собрање имати кратак живот, није се очекивало да ће он бити толико кратак да парламент неће моћи да се покаже као законодавно тело. Ипак, иако делимично, постигнут је консензус о једном од главних захтева тзв. партија протеста које су добиле гласове незадовољних досадашњим управљањем земљом – о измени Изборног законика.

„Најважнија измена по мени је стварање изборне јединице за иностранство. Тек ћемо да видимо колико ће посланичких места имати она“ – каже Буруџијева.

Про њеном мишљењу, пре се може рећи да је нада да ћемо после пописа становништва у септембру добити актуелне податке о нашим сународницима у иностранству неоснована.

„Нису предвиђени механизми њиховог информисања, нема пописивача који би отишли код великих бугарских заједница у Украјини, Молдавији, Немачкој, Великој Британији, САД. Колеге из Националног завода за статистику су ми рекле да ће се попис Бугара у иностранству остварити преко националног пописа становништва у одговарајућој држави. И мислим да је добро што је попис код нас одложен због Ковида-19 како би се стварно тај разговор покренуо.“

Политиколог Татјана Буруџијева очекује још шаренији 46. сазив Народног собрања као и да ће се повећати број политичких снага које ће прећи изборни цензус од 4 одсто. Очекује се и промена у расподели мандата три водеће политичке снаге:

„Постоји једна озбиљна група старијих људи изнад 65 година који на последњим изборима нису гласали, али сада би могли да то ураде. Постоји могућност да свака од политичких снага добије или изгуби још који глас, али тешко да ће то бити драстично у поређењу са резултатима од 4. априла. Расположење и мотивација се не мењају тако лако, али смо стварно имали занимљив парламент који је био под надзором током свих дана свог постојања. Које су закључке извукли људи из његовог рада и јединствене за Бугарску ситуацију да не буде формирана Влада, предстоји да видимо.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БНР-архива и БГНЕС