Ако се ресурси Фонда за праведну транзицију Европске комисије повећају после 31. децембра 2024. године, биће уведен Зелени механизам за награђивање земаља које успеју да смање емисије штетних гасова у својим индустријским погонима. У оквиру механизма за праведну транзицију Бугарска би могла да добије 1,178 млрд евра, али да би пројекти били одобрени за бесповратно финансирање они морају бити посвећени економској диверсификацији, преструктурирању или отварању нових радних места што би помогло преласку на кружну и климатски неутралну привреду.
Амбиција ЕУ да се до 2030. године постигне трајно смањење гасова са ефектом стаклене баште за 55% доводи Бугарску у тешку ситуацију. Ово је изјавио председник Румен Радев пре почетка заседања Европског савета у Бриселу (24-25. мај) и прецизирао да ће наша земља инсистирати на увођењу мера које ће штитити конкурентност и гарантовати социјалну подношљивост зелене транзиције.
Занимљиво је како свему томе помаже инвестиција од 3 млрд лева (око 1,5 млрд евра) у „Турски ток“ и она друга – од 200 млн лева (око 100 млн евра) у Државну нафтну компанију – прокоментарисао је у интервјуу БНР директор Економског програма Центра за истраживање демократије Руслан Стефанов.
„Ако постоји нешто што је јасно то је да „Турски ток“ ничим не доприноси бугарској енергетици. Он није исплатив, не одговара диверсификационим циљевима бугарске енергетске стратегије. Ни на који начин не доприноси енергетској транзицији за коју се спремамо у Европи.“
Стефанов је истакао и да су потребна дугорочна решења за регионе на подручју рударских комплекса које ће зелена транзиција погодити. „Тешко да је негде у политичким програмима политичких снага присутно питање социјалне подношљивости те транзиције, као и питање диверсификације“, додао је он и наставио:
„Чињеница је такође да се последњих 10-15 година, откако се зна о тој транзицији а у Европи је најављен и приоритет са којим се Бугарска сложила, сложиле су се све бугарске владе до сада, прихватили смо то…, новац бугарских пореских платиша и даље троши на пројекте који очито немају никакав други циљ осим да служе геополитичким интересима треће државе – Русије, која је у веома лошим односима са ЕУ.“
Бугарска је још увек међу мало земаља које нису одредиле јасан циљ и начин на који ће трансформисати рударске регионе, као и када ће престати да буду зависне од угља, категоричан је Георги Стефанов - експерт за проблеме климе WWF:
„Иако је то Бугарској тешко, она мора да ово питање стави на сто, како би могла да среди финансирање и инвестиције и капитал усмери на превазилажење тих економских и енергетских зависности. Већ дуго времена ми нудимо моделе и сценарије, базиране на демографској ситуацији у регионима, на њиховој економској перспективи и могућностима.“
Новац који је до данас уложен у транзицију на зеленију и конкурентнију привреду не постиже пуни потенцијал, јер решење проблема не укључује његове три компоненте истовремено – људе, бизнис и енергетику – сматра Стефанов.
И док су перспективе пред угљем и фосилним горивима све ограниченије, осетна постаје улога једног другог енергента – водоника. Новац у оквиру Плана за опоравак и одрживост би могао да помогне реализацији идеје о стварању два велика чворишта у којима би Бугарска могла да производи водоник, као и о стварању специјалних линија за пренос водоника у региону Перника и Старе Загоре – два града која ће зелена транзиција погодити.
„Водоник као енергент је у неком погледу безбеднији од конвенционалног горива, – објашњава проф. Дарија Владикова, председник Бугарске асоцијације за водоник, горивне ћелије и чување енергије. – Бугарска је географски сиромашна на фосилна горива, али зато пак смо богати обновљивим изворима енергије. Имамо и веома добру научну базу. Оно што нам фали јесте законски оквир и осећај хитности. Ако последњих 7-8 година ништа не учинимо, а сачекамо да прође 10, видећемо да смо закаснили“, упозорава она.
Извор: Програм „Хоризонт“ БНР – интервју Јулијане Корнажеве, Регионална радио-станица БНР у Благоевграду – интервју Бојке Браткове, Регионална радио-станица БНР у Старој Загори
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Предлог закона који има за циљ да уреди односе у целокупној производној вериги од произвођача хране до потрошача, припремљен је, а један од најважнијих предлога јесте увођење ограничења на марже које ће бити дозвољене и произвођачима и трговцима,..
Четврти по реду дан бојкота трговачких ланаца у Бугарској, одржан 6. марта, резултирао је повећаним прометом, показују подаци Националне агенције за приходе. Промет ових ланаца тог дана износио је нешто више од 29 милиона лева (14,83 милиона евра),..
Према најновијим подацима званичне европске статистике, Бугарска је на првом месту у Европској унији по уделу радника који примају ниске плате. У 2022. години чак 14,7% запослених у ЕУ зарађивало је мање од две трећине просечне бруто сатнице у својој..
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније...
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази..