Корупција у Бугарској има дубоке корене како у политичком, тако и у економском систему земље. Проблеми и последице већ прелазе бугарске границе – изјавио је привремени председник владе Стефан Јанев на отварању ванредног заседања Савета за безбедност, које је сазвано након што је Служба за контролу страних актива америчког Министарства финансија увела санкције по „Закону Магнитски“ шесторици Бугара, међу којима су одбегли у Дубаи бизнисмен Васил Бошков, бивши народни посланик Дељан Пеевски и потпредседник Националне службе за контролу примене посебних истражних радњи Илко Жељасков.

Објављена листа 64 фирме повезане са тим лицима представља ризик по националну безбедност против којег се мора деловати на реципрочан начин – објаснио је стручњак за националну безбедност Румен Канчев. У интервјуу програму„Хоризонт“ БНР он је подржао активности прелазне владе у вези са тим случајем.

„Убеђен сам да ће формирана стална група уз учешће припадника МУП, Државне агенције за националну безбедност, Националне агенције за приходе и Министарства финансија имати довољно потенцијала за  утврђивање тачног стања сваког случаја посебно и његове специфичности, како не би било неправилно оптужених или наведених на листи. Као што је рекао премијер, мора се утврдити степен повезаности, као и улога сваке од тих фирми, а најбитније је што објављена листа подлеже променама и допуни.“

По речима Канчева, листа фирми се може разматрати као „синтетичка оцена целе транзиције“, али и као тест за прелазну владу и председника Бугарске као оличење легитимне власти.

Наметнуте санкције по „Закону Магнитски“ су помогле отварању „широко затворених очију бугарских институција“ – убеђен је стручњак за финансије Владислав Панев.

„Санкције по том закону су такве да изолују санкционисана лица од привредног, економског живота целог света. Она постају токсична за банке, за пословне партнере. Није случајно само пре месец-два дана Пеевски продао и последње своје фирме. Одлично је знао шта га чека.“

Бивши амбасадор Бугарске у САД и тренутни члан Атлантског клуба Елена Поптодорова је истакла да нас акције САД не смеју изненадити:

„Проблем корупције је болна тема која није силазила са дневног реда билатералних односа наше две земље, а временом је забринутост била све већа – објаснила је Поптодорова и подсетила да је корупција у великим размерама постојала још у праскозорју тзв. транзиције:

„90. године минулог века су биле период наслеђених, развијених у новим условима канала шверца оружја и дроге, осталих из совјетског доба, не заборавимо и ембарго против Југославије итд. Све је то постало удобна платформа на којој су се после приступања Бугарске ЕУ појавили догађаји. Тада је почео да стиже брз и лак новац из ЕУ и њених фондова. То је створило могућност да се не подноси извештај, да се нико не кажњава.“

По речима Поптодорове, године некажњавања и наивног поверења од стране ЕУ и САД су после 2007. године учиниле још арогантнијим људе у чијим су рукама доношење одлука и јавни ресурс, бар што се тиче новца из европских фондова. Фраза „владавина права“ пак је стални циљ, који обавезно присуствује у свим привременим извештајима о напретку наше земље након 14-годишњег чланства у Унији. Што се тиче законодавства, на њега се и даље гледа као на „врата у пољу“  –  за неке физичке и правне субјекте је оно обавезно, али за друге – не.

Саставио: Јоан Колев (Извор: програм „Хоризонт“ БНР – интервјуи  Дијане Јанкулове и Снежане Иванове)

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, home.treasury.gov