Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Формирање функционалне владе после избора – све вероватнија хипотеза

Фотографија: Ани Петрова

У поноћ је истекао рок за пријаву странака за ванредне парламентарне изборе 11. јула. За учешће на изборима пријавило се 18 политичких партија и 9 коалиција. Које су претпоставке за састављање функционалне владе после избора – питање чији одговор занима све и на које ће покушати да одговоре социолог Прван Симеонов и новинар Илхан Андај. Бугарска ће добити нову владу, сматрају Симеонов и Андај, а то ће се догодити пре свега захваљујући инкриминишућим информацијама о досадашњем политичко-економском моделу у земљи, које су САД ових дана објавиле, и изменама Изборног законика које је 45. сазив Народног собрања усвојио. Укидање ограничења броја бирачких места у иностранству ће вероватно ићи на руку Покрету за права и слободе, али то му не гарантује изборни успех јер је део бирача разочаран у ту политичку странку и не зна се хоће ли је поново подржати. 

„Већина оних који су гласали за ДОСТ (Демократе за одговорност, слободу и толеранцију), коју су 2016. године основали одметници из Покрета за права и слободе, тешко би се поново окренула Покрету за права и слободе. Добар део њих слепо верује у Ердогана и осећа се мало издано, али имамо читавих месец дана током којег ће им лепо објаснити шта ће добити од тога,“ рекао је новинар Илхан Андај, власник једног од информативних портала у земљи, поводом сусрета лидера Покрета за права и слободе Мустафе Карадајија са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Сем могућности да Покрет за права и слободе оствари боље резултате на предстојећим изборима, 45. сазив Народног собрања је раскрчио пут тзв. партијама протеста, које су, поред тога што су искористиле измене Изборног законика, зграбиле прилику да наставе предизборну кампању на пленарним седницама и седницама парламентарних одбора, убеђен је социолог из Агенције „Галуп“ Прван Симеонов. У вези с ударцем који су САД нанеле Дељану Пеевском као битном актеру на политичкој сцени Бугарске, Симеонов је рекао: 

„Није искључено да случај Пеевски негативно утиче на ГЕРБ, јер порука коју САД шаљу бирачима гласи: досадашња власт је обрала бостан и скупо ће то платити. Наравно, ГЕРБ чува вечити адут у рукаву – слободно може рећи да већ истражује Васила Бошкова и Александра Манолева којима су САД недавно увеле санкције.“

Саставио: Јоан Колев

Извор: интервју Људмиле Железовe, Силвије Великове

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хроника балканских догађаја

Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..

објављено 20.12.24. 12.45
Бојко Борисов

ГЕРБ неће подржати предлог буџета за 2025. годину

Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..

објављено 19.12.24. 10.55

Партија „Настављамо промену“ захтева неутралног премијера

Током преговора о формирању владе, црвена линија за странку „Настављамо промену“ (НП) биће фигура премијера. Ова странка наставља да инсистира на томе да премијер буде неутралан. Копредседник странке Кирил Петков је нагласио да НП пажљиво прати преговоре,..

објављено 18.12.24. 13.20