Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Жар“ – највећи графит у источној Европи

Фотографија: архива

Највећи графит у источној Европи и на Балкану већ се може видети у нашем југоисточном граду Сливену. Композиција носи наслов „Жар“ а дело је светски познатог графити уметника Станислава Трифонова познатијег као Nasimo.  Он је један  од првих уличних сликара у Бугарској. Почео је да слика на јавним просторима средином 90. година 20. века, када се графити култура појављује у нашој земљи. Више од две деценије касније његови графити се могу видети на фасадама зграда целог света – од Канаде, Велике Британије, западне Европе, преко Балкана, Турске, Русије, па све до Индије и Кине.

Станислав Трифонов је дипломирао сликарство на Универзитету у Великом Трнову, што објашњава његову специфичност као графити уметника – способност да вешто комбинује најбоље технике графита и класична изражајна средства сликарства. Тако је настао његов пројекат “Fine Graff Art”.

Nasimoје код нас први графити уметник који је приредио изложбу у Националној ликовној галерији „Квадрат 500“ у Софији -  десило се то почетком 2020. године. Његов последњи рад, који се може видети у Сливену, представља 12 концептуално повезаних слика насликаних за око 2 месеца на винификатору у винарији  „Плаво стење“ („Сините скали“), на укупној површини од преко 1.000 кв. м. Те слике доносе причу о путу вина и људског живота.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Олена Грицјук

„Историја славенобугарска“ Пајсија Хиландарског објављена на украјинском језику

За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..

објављено 26.5.25. 14.55

Како је настала бугарска химна просвети?

Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..

објављено 24.5.25. 06.05

Бугарске институције биће примљене у чланство удружења „Европска културна рута светих Ћирила и Методија“

Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, Национална гимназија за древне језике и културе „Константин – Ћирило Филозоф“, Бугарски културни институт у Братислави и Фондација „Глаголитика“ биће примљени као пуноправни чланови у удружење „Европска..

објављено 22.5.25. 07.45